Hašimoto, autoimuno oboljenje koje može da se javi i kod tinedjžera: Ovo su simptomi

Hašimoto se nekada teško dijagnostikuje. Simptomi ne moraju da se pojave na početku, a kako zapaljenje napreduje, opadaju hormoni štitaste žlezde, što vodi u hipotireoidizam. Hašimotova bolest se javlja kod oba pola, nešto češće kod žena posle 40. godine, a beleže se slučajevi i kod tinejdžera, pokazuju istraživanja

Tireoida je endokrina žlezda koja se nalazi sa prednje strane vrata, ispod Adamove jabučice. Zadužena je za proizvodnju T3 – trijodtironina i T4 – tiroksina, hormona koji regulišu metabolizam telesnih ćelija.

Drugi nazivi, pored Hašimotova bolest su Hašimoto tireoiditis, hronični limfocitni tireoiditis i autoimuni tireoiditis.

Uzrok Hašimotove bolesti nije otkriven

Tačan uzrok Hašimotove bolesti još uvek nije poznat, ali je dokazano da značajnu ulogu igraju autoimuni procesi. Imuni odgovor organizma izaziva zapaljenski proces koji vremenom uništava strukturu žlezde i izaziva karakteristične simptome.

Lekari u Americi navode statističke podatke prema kojima u Sjedinjenim državama na svakih 100 ljudi, pet osoba boluje od Hašimotove bolesti. Za Srbiju ne postoje precizni podaci, ali se u medijima pojavljuju procene stručnjaka o tome da bolest pogađa svakog 6 ili 7 stanovnika ovih prostora, piše  Stetoskop.info.

Iako se učestalije javlja kod žena posle 40. godine, Hašimoto pogađa oba pola. Rizik za nastanak zapaljenja se povećava, ako u porodici postoje oboleli, ili kod onih koji već boluju od neke autoimune bolesti, pokazuju istraživanja. Kao neki od okidača autoimunih procesa se navode virusi, stres, infekcije ili zračenje.

Bolest je u početku skrivena

Klinička slika je u prvo vreme oskudna ili nema nikakvih simptoma. Kako zapaljenje napreduje, štitasta žlezda postaje uvećana što primećuje pacijent ili se otkriva slučajno na pregledu zbog drugih problema. Kada se značajno smanji njena funkcija, javljaju se pospanost, umor, malaksalost, lako zamaranje, nesanica, nervoza… što predstavlja alarma da se što pre ode na lekarski pregled.

Kako bolest dalje napreduje, mogu se javiti neki od sledećih simptoma:

povećanje telesne težine,
loš kvalitet i opadanje kose, lomljivi nokti, suva koža,
poremećen mestrualni ciklus,
bol u zglobovima i grčevi u mišićima,
poremećaji srčanog rada,
smanjeno znojenje,
osetljivost na hladnoću,
zatvor,
promuklost,
utrnulost/mravinjanje, loše pamćenje, depresija.

Sve su ovo znaci smanjene funkcije tireoidne žlezde, koja se opipava na vratu kao uvećana, sitno zrnaste strukture. Tegobe koje pogađaju obolele su različite, mogu uključivati tek nekoliko ili više simptoma, izazivaju različite sistemske probleme. U pitanju je ozbiljna bolest i važno je javiti se lekaru koji će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju.

Biohemijske analize krvi su dobar pokazatelj

Na prvom pregledu, lekar će u razgovoru sa pacijentom tražiti sve bitne detalje o simptomima koje je pacijent opazio, o porodičnoj istoriji bolesti, i opipati vrat. Ako se radi o Hašimotovoj bolesti, biće neophodno da odradite laboratorijske pretrage.
Između ostalog, utvrđuje se prisutnost antitireoidnih antitela (TPO), zatim nivo tireoidnih hormona u krvi i TSH koji stimuliše rad štitaste žlezde. Kod nekih pacijenata nalaz TPO je uredan, pa se primenjuju dopunske dijagnostičke procedure, ultrazvučni pregled štitaste žlezde i retko punkciona biopsija.

Izlečenje nije moguće, a terapija je doživotna

Ne postoji izlečenje kod Hašimoto tireoiditisa. Ako bolesnik ima blagu kliničku sliku, malo uvećanje žlezde bez subjektivnih smetnji, uz redovne kontrole i proveravanje hormonalnog statusa lečenje nije potrebno.

Hašimotovu bolest treba shvatiti ozbiljno, ukoliko se ne leči može uticati na pojavu karcinoma.

Hormonalnom terapijom, koja se pije u tabletama, se postiže dobra regulacija nivoa hormona u organizmu što u narednih nekoliko meseci dovodi do gubitka simptoma i regulisanja metabolizma. Terapija se uzima doživotno. Ako je štitasta žlezda previše uvećana, može biti indikovano hirurško uklanjanje dela ili čitave tiroide.