Hedonizam jednog hedomazohiste

Pošto zbog neodložnih obaveza nisam stigao da odgovorim na vaša pitanja, prosledio sam ih jednom svom bliskom prijatelju. Nadam se da nemate ništa protiv. Doduše, on nije klasičan hedonista, onaj koji konstantno traži i svuda nalazi životna zadovoljstva i uživa u njima, nego je neko ko traži i nalazi uživanje u sopstvenoj svakodnevnoj patnji, dakle on je hedomazohista. Evo njegovih odgovora na vaša pitanja, pa vidite da li vam se uklapaju u rubriku…

DANAS: Svakodnevni rituali u kojima uživate…

HEDOMAZOHISTA: Eh, rituali… Imam ih puno, ali bih izdvojio onaj jutarnji: kad ustanem, a pre nego što otvorim prozor, unapred uživajući u patnji, ja stavljam svoju gas masku, a onda neko vreme pokušavam da kroz žućkasto-belu maglu poluizgorelih produkata lignitske jalovine razaberem jesam li još u nebeskom Belom gradu, ili sam već u podzemnom, mračnom Hadu.

DANAS: Omiljena hrana…

HEDOMAZOHISTA: Jedem dosta povrća i voća, ali biram ono koje je bar 17 puta pesticidima preprskano, ono za koje i sami seljaci kažu da „nije za jelo, nego za pijacu“. Rado jedem i meso domaćih životinja prethodno nakljukanih antibioticima, jer je to korisno kao prevencija, naročito pred sezonu jesenjeg gripa. Konzumiram i svinjsku mast, jer je zdravija od sintetičkih masnoća, a u ovo pandemijsko vreme obroke pripremam i na Pavlovićevoj masti, jer je dobra za imunitet, posebno u kombinaciji sa domaćom rakijom i čenima belog luka nabijenim duboko u sinuse.

DANAS: Omiljeno piće…

HEDOMAZOHISTA: Voda. Ali ne dosadna, obična pijaća voda, bez ukusa, mirisa i boje, nego na primer ona zrenjaninska „Akva nikakva“, ali može i „Akva Sava, mutna ali zdrava“, ili ona „Topčiderska polio-mineralna“. Pijem samo vodu koja je začinjenja produktima ovog okruženja, jer ima taj naš prepoznatljivi, pikantno-neispravni karakter.

DANAS: Kako provodite slobodno vreme…

HEDOMAZOHISTA: Nekad sam dosta svog slobodnog vremena koristio da pročitam slobodne medije, ali „Danas“ mi je za to sasvim dovoljno i 15 minuta.

DANAS: Mesto na koje najviše volite da idete na letovanje…

HEDOMAZOHISTA: Obožavam divlje deponije i trudim se da svake godine obiđem po nekoliko njih. Jer, teško je odoleti raskošnoj divljini tih srpskih đubrišta, koje god da je godišnje doba. Zimi su ona pokrivena zamalo-pa-belim snegom, po kome nepregledna jata ptica traže mesto za svoje gnezdo, traže hranu i traže đavola. I mnoge druge divlje životinje tu sve češće nalaze svoj habitat, jer drugi i nemaju. Tu se i taj naš podivljali čovek prilagodio da prvo nagomilava đubre, potom da ga prevrće i pretražuje, da surfuje i brauzuje po njemu i da tu pronalazi raznorazne stvari – industrijski otpad, pokvarene električne uređaje, delove nameštaja, kao i građevinski šut, šarmantno izmešan sa organskim otpadom, raznobojnim kesama i ostalom plastičnom i dugoraspadajućom ambalažom. Srećom, divljih deponija ovde ima sasvim dovoljno, preciznije – između 2.000 i 4.000, tako da nema potrebe da na bilo koju odem dvaput u sledećih stotinak godina. A u međuvremenu će ionako nastati nove, tako da ne brinem. Mislim da Srbiji nedostaje i jedan „Muzej divlje deponijske kulture i razbacanosti“, kao mesto gde bismo mogli da imamo stalnu postavku, stalno izlaganje nečega što je tražilo višedecenijsko ulaganje u nekontrolisano odlaganje svega onoga što nije sposobno za prirodno razlaganje.

DANAS: Omiljeni restorani ili kafići…

HEDOMAZOHISTA: Volim boemska mesta. Tu su restorani nacionalne kuhinje „Tri šaržera“ i „Zolja Zamfirova“, a odem i u riblji restoran „Šaran, skuša, sačekuša“. Kafiće ne posećujem, otkad sam čuo da u svakom sedi po jedan Đilas.

DANAS: Serije/filmovi/knjige koje volite ili trenutno gledate/čitate…

HEDOMAZOHISTA: Od serija bih izdvojio ovu domaću, krizno-štapsku, sa imenom koje me asocira na more: „PIK PETOG TALASA“. U njoj su uvek po dve naredne epizode ključne, što doprinosi suspensu. Filmove poslednjih godina slabije gledam, jer sve čekam da se vidimo u nekom drugom filmu, ali izgleda ništa od toga. Što se knjiga tiče, ne mogu da dočekam drugu knjigu Kije Kockar, jer me prvom potpuno raznela, pa se još prikupljam!

DANAS: Šta za vas znači „hedonizam“…

HEDOMAZOHISTA: Ništa. To je gubljenje vremena na prolazna zadovoljstva. Ali ako pričamo o hedomazohizmu, o tome bih mogao naširoko… Jer hedomazohizam je budućnost Srbije. Odnosno, on je već uveliko sadašnjost Srbije, ali to još uvek ne vide svi. A i oni koji vide, nekako nedovoljno uživaju u njemu, nego ga doživljavaju isključivo kroz patnju. Ne shvataju da je uživanje u patnji ovde prihvaćeni trend, nešto u čemu smo se odavno našli i odlično snašli. Nije ni čudo da toliko turista, i to ne samo bugarskih, navaljuje ovamo svake godine i da su spremni debelo da plate kako bi od nas naučili kako da uživaju dok pate. Tu vidim našu svetlu turističku perspektivu, jer će ovde osim stranih plaćenika biti sve više i stranih paćenika. Dakle, ništa hedonizam, samo hedomazohizam!