Foto: Privatna arhiva
„Hej-haj brigade! Hej-haj ruke mlade! Svoju zemlju srcem grade”, stihovi su koji svakog leta decenijama odjekivali na gradilištima i radilištima širom bivše Jugoslavije. Pevali su ih akcijaši, brigadiri koji su na omladinskim radnim akcijama radili, gradili i izgradili čitavu nekadašnju domovinu.
– Današnim mladima je potpuno nejasan i neprihvatljiv taj koncept – dobrovoljnog i besplatnog rada. Oni otvoreno pitaju: „Kako neko može da radi za džabe?”. A, moglo se i te kako, Na taj način putem ORA (omladinske radne akcije) izgrađene je cela Jugoslavija, kaže nekadašnji akcijaš Miroslav Koprivica (73) iz Kragujevca.
Koprivica je učesnik 15 ORA i dana danas pamti onu prvu na kojoj je bio, 1972. godine – slavnu Beograd – Bar.
Međutim, naš sagovornik ne samo što se trudi da očiva taj akcijaški duh i elan, predani je hroničar dobrovoljnog omladinskog rada i akcija ne samo na području Kragujevca i Šumadije već i šire.
– Koreni dobrovoljnog omladinskog rada vuku korene još iz Drugog svetskog rata. Borbe su još trajale kada su se organizovale prvo akcije prikupljanja letine, kukuruza i pšenice a potom seča drva u akciji „ogrev za gradove”. Takva akcija je ogranizovana već na početku 1945. godine na Crnom vrhu kod Bora a i na Rudniku gde je učestvovala kragujevačka brigada „Milić Radovanović”, navodi on.
Naravno, u njima nisu učestvovali samo omladinici, već uz njih i radnici, seljaci, poštena inteligencija.
– Organizacija Narodni front organizovala je vikendom, čišćenje i regulaciju korita Lepenice u tada selu (danas prigradskom naselju) Jovanovcu i to je jedna od prvih dobrovoljnih akcija koje je trebala da spreči poplave u tom delu reke. Sve to su neki prapočeci i koreni potonjih ORA, navodi Koprivica.
Za dan, datum koji se kasnije godinama proslavljao (akcijaški veterani ga obeležavaju i danas) uzima se 1. april, kada je 1946. godine zvanično doneta odluka da omladinci dobrovoljnim radom učestvuju na izgradnji pruge Brčko – Banovići. Bilo ih je tada preko 1.000 i baš se se pokazali. Potom su se ORA samo nizale. Brčko – Banovići, Beograd – Bar…
Udarnička značka i povelja „Veljko Vlahović”
– Sve se tada radilo i gradilo omladinskim akcijama: autoputevi Beograd – Zagreb, Beograd – Niš, fabrike poput železare u Smederevu ili automobila „Zastava” u Kragujevcu, brane i hidroelektrane poput Đerdapa, naselja od kojih je napoznatije Novi Beograd ali čitavi delovi Novog Sada, regulisanje reka i hidrosistemi kao što je kanal Duna – Tisa – Dunav, pošumljavanje goleti (na hiljade i hiljade) hektara…, nabraja on samo deo najpoznatijih ORA iz nekadašnje SFRJ.
Svoje brigade su imale i „davale” škole, fakulteti, radne organizacije i firme, policija, vojska, SUBNOR, Crveni krst… Velika je čast bila biti primljen na saveznu radnu akciju.
Dan akcijaša, 1. april bio je i datum kada su svake godine otpočinjale pripreme radnih akcija. Počinjalo se sa lokalnim gde su se učesnici koroz radove i uređenje svojih sredina kvalifikovali da budu pozvani i primljeni u brigade koje će učestvivati na saveznim akcijama, radilištima i gradilištima od Triglava do Đevđelije i uvek tamo gde je najpotrebnije i najteže.
– Bukvalno su se odabirali najbolji od najboljih ali je postao i „ključ” po kome se gledalo da u svakoj brigadi bide zastupljen određeni broj muškaraca i žena, pionira ali i veterana (mada su postojale i čisto veteranske brigade), pojašnjava Koprivica.
Znalo se jul, jun i avgust (negde je postojala i četvta smena) bili su rezevisani za savezne radne akcije. Pre toga su štabovi akcija i ljudi u njima već od aprila završavali sve pripreme od rasporeda na koje terene i lokacije će ići da rade do nabavke i spremanja svega onog što im je bilo neophodno za tromesečni živit i rad.
Akcijaši su se smenjivali na mesec dana a njihove brigade su najčešće bile u sastavu od 50 ljudi (što je bila praktična brojka zbog prevoza autobusima ili smešataja u zajedničkim spavaonicama). Svi akcijaši i brigadiri imali su kompletno obezbeđen boravak, smeštaj, hranu, garderobu…
Na čelu čitave akcije bio je komandant naselja. Njegov zamenik bio je glavni traser zadužen za planiranje i obavljanje posla na terenu. Komandanti brigada imali su svoje zamenike, trasere koji su bili zaduženi za organizaciju poslova i radova na njihovoj konkretnoj deonici. Potom su dolazili komandiri četa koji su „delili” i raspoređivali poslove svojim brigadirima.
Traseri i komandiri su određivali svakoga dana ko je bio najbolji radnik. Tri takve zvanične pohvale donosile su nominaciju za zvanje udarnika – udarničku značku.
Efektivan rad na trasi trajao je šest sati (sa obaveznom pauzom za marendu) ali se kod ocnjivanja brigade gledao i bodovao kompletan život a ne samo rad.
– U oceni brigade se bodovalo sve od ustajanja, fiskulture, sređivanja spavaonica, odnosa prema alatu posle posla, kulturno-zabavni život, sportske aktivnosti…, podseća Koprivica.
A, ustajalo se (kako kada i gde u zavisnosti od udaljenosti gradilišta i radilišta) oko 4 ili 5 ujutru. Sređivanje spavaonice, fiskultura, doručak i odlazak na rad. Prethodnog dana ohvaljivani brigadiri takođe su bili počastvovani i dizanjem i spuštanjem zastave u naselju. Sledile su društvene i sportske aktivnosti i obavezna zabava uz logorsku vatru.
Na svakih 10 dana organizovane su „dekadne svečanosti” – odnosno proglašenje najbolje brigade za taj period.
– Brigada je morala da bude svestrana i učestvuje u svim aktivnostima da bi poentirala i bila proglašena za najbolju na akciji. Najveće priznanje za čitavu brigadu bila je povelja „Veljko Vlahović”, navodi ovaj naš sagovornik.
Ko to tamo bratstvo širi – to su naši brigadiri
Tokom akcija brigardirima su na raspolaganju bili poučni i obrazovni kursevi poput: auto kursa, daktilografskog, foto, kozmetičkog, raketnog, za radio amatere, sportske sudije i trenere, mladi istraživači… Obavezan je bio (i posebna pažnja mu se pridavala) kulturno-umetnički program.
Radne akcije i brigadire svakog leta obilazila je plejada tadašnjih estradnih zvezda, muzičari, pevači, glumci, zabavljači: Đorđe Marjanović, bend „Sedam mladih”, Beba Selimović, grupa „Kamen na kamen” sa tadašnjom pevačicom Nedom Ukraden, bračni par duet Selimova – Želčeski, glumac Radoš Bajić sa monodramom „Led”…
Od 70.-ih godina prošlog veka na scenu radnih akcija stupaju i radničke omladinske brigade koje su dolazile iz fabrika, preduzeća, firmi…
– Ove omladinske radne brigade su pronele slavu Kragujevca širom čitave nekadašnje Jugoslavije, ne bez ponosa ističe Miloš Janković Miša, Koprivičin vršnjak i radni drug sa ORA pruge Beograd – Bar.
Bila je to prva ORA na kojoj je Miša učestvovao kao brigadir.
– Te, 1972. godine iz Kragujevca kreće i radnička omaldinska radna brigade iz fabrike automobla „Zastava”. Konkurencija je bila drastična, morao si da se „kvalifikuješ” kroz niz lokalnih radne akcija da bi zaslužio da odeš na ovu saveznu. Do našeg dolaska na izgradnju pruge Beograd – Bar neprikosnovena je bila brigada iz Bosne UNIS Sarajevo, takođe radničko-omladinska. Uspeli smo „iz prve” da ostvarimo bolji radni rezultat od njih i od tada je „Zastavina” brigada uvek bila najbolja na svim ORA-ma, navodi on.
Inače Miloš Janković Miša je 1978 i 1979. godine ispred Međuopštinske konferencije SSOJ (Savez socijalističke omladine Jugoslavije) bio u štabu ORA Đerdap.
– Bila mi je čast da u štabu te akcije budem u društvu legende jugoslovenskih omladinskih radnih akcija – Ace Traktora koji je imao 101 udarničku značku, seća se Miša veterana, legende i „zaštitnog znaka” omlaidinskih radnih akcija Aleksandar Radojičića (1950 – 2022.) o kome je kao učesniku domaćih (ali i stranih Rumunija, Ukrajina…) dobrovoljnih radnih akcija napisana i knjiga „Ja, Aca Traktor” (Momir M. Marušić).
A, na akciji se radilo i živelo 24 sata dnevno.
– Radna akcija je bila najbrža škola svega: života, patriotizma ali i spoznaja sebe samog, kažu naši sagovornici dodajući da su međunacionalni odnosi bili besrekorni, kruna svega i da se nikada i nigde nije gledalo niti pominjalo „ko je ko” i „odakle je”. Na ORA bratstvo i jedinstvo je živelo u praksi, kao u stihu akcijaške pesme„Ko to tamo bratstvo širi – to su naši brigadiri”. Postojale su i bratske brigade pouput Solin, Borovo, Kragujevac u kojoj je svaki od tri grada učestvovao podjednako sa trećinom broja brigadira.
Kilometri pruga i puteva i suze za rastanak
Po njihovim rečima najteži i njemotivniji dan bio je rastanak na kraju akcijaške smene. O tome svedoči i pesma „Brigadirske suze” („tajne naše ostaše na pruzi/obećanje što smo srcu dali”) a iza njih nisu ostajali samo kilometri i kilometri puteva i pruga već i večna prijateljstva i drugarstva (traju i danas) i mladalačke ljubavi prerasle u brakove.
Koprivica i Janković navode prmer svog radnoakcijaškog prijatelja Jokse (učesnik više od 30 ORA) koji se oženio na radnoj akciji sa devojkom iz Karlovca a kumov su im tada bili predsednik kragujevačke opštine Borivoje Bora Petrović i njegov karlovački kolega.
Sam Kragujevac je tih decenija slovio za jedan od „jačih akcijaških centara” u SFJ.
Svakog leta na gradilišta i radilišta diljem Jugoslavije kretalo je 10 do 15 kragujevačkih omladinskih radnih brigada. Dobrovoljnim akcijaškim radom u ovom gradu i okolini izgrađena je opština (danas Skupština grada), pionirska pruga i Desankin venac u Spomen parku Šumarice, gradski stadion „Čika Dača”, planinarski dom na Žeželju (izgoreo), put za Bešnjaju, kragujevačko odmaralište u Gracu na moru, podignuta Fabrika automobila „Zastava”, uređeno korito Lepenice…
Koprivica, Janković i njihovi prijatelji i kolege ne daju da se taj duh radnih akcija izgubi i propadne. Pokušavaju da animiraju mlade sugrađane i prenesu im „pelcer” dobrovoljnog brigadirskog rada. Klub akcijaša i volontera obnovlli su 2017. godine i njemu ne samo da evociraju uspomene, druže se i sakupljanje istorijsku građu o prohujalim danima i ORA-ma već i rade.
Do sada su imali već 50 akcija: dva-tri puta godišnje obavezno sređivanje Šumarica pred kragujevački oktobar, sređivali su lokalna groblja u okolini grada, školska dvorišta, obnavljali i uređivali spomenike Drugog svetskog rata pomažući SUNBOR-u…
Zahvaljujući ljubaznosti direktora Politehničke škole (nekadašnji VIŠ) Siniše Kojića dobili su i prostorije za svoj klub. Da li uopšte treba napomenuti da ih sami sređuju, baš onako na o-ruk, kao nekada.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
