U svetu bakterijom helico pylori inficirano je oko 50 odsto ljudi, koliki je procenat zaraženih i u Srbiji. Ta bakterija je najčešći uzrok gastritisa i najbitniji uzročnik čira na dvanaestopalačnom crevu i želucu, ističe za Danas prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog Kliničkog centra Srbije.
Prema njegovim rečima, heliko bakterijom se osobe obično zaraze u prvim godinama života.
– Najvećim delom do inficiranosti dolazi feko-oralnim putem. Infekcija je češća kod dece iz porodica koje imaju više članova, koji spavaju zajedno, jedu iz istog tanjira i piju iz iste čaše, odnosno gde higijenski standardni nisu baš na naročito visokom nivou – upozorava Krstić.
Kako naš sagovornik tvrdi, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu nastaje kao posledica hroničnog gastritisa.
– Svi koji su zaraženi heliko bakterijom dobijaju hronični površinski gastritis koji je potpuno benigan i bezopasan u 80 odsto zaraženih građana tokom celog života. Oni nemaju nikakve tegobe i ne treba da se testiraju i leče. Kod preostalih 20 odsto obolelih ovaj tip gastritisa preraste u mnogo ozbiljniju, aktivnu formu tako da kod nekih 18-19 odsto kad tad će u životu nastati čir, koji prate simptomi kao što su bol u trbuhu, rana sitost, nadutost posle obroka i loš zadah. Karcinom se javlja u svega jedan odsto zaraženih – objašnjava Krstić i dodaje da se kao „alarmi“ za rak želuca mogu navesti krvarenje iz digestivnog trakta, gubitak težine veći od pet odsto, masa u trbuhu i mnogi drugi.
Kada je reč o testiranju na prisustvo bakterije, gastroenterolog KCS ističe da u narodu postoji često nerazumevanje šta i kada bi se trebalo testirati i da građani zbog toga često analize rade na svoju ruku.
– Testiranje antitelima (putem krvi) nije najbolji način za utvrđivanje prisustva heliko bakterije, jer i posle izlečenja moguće je utvrditi antitela na helicobacter pylori, koja ostaju u krvi narednih 10-15 godina. Postoji nekoliko načina za tačnu dijagnozu infekcije, a zlatni standard jeste endoskopija (uzimanje uzoraka tkiva želuca). Pored gastroskopije, postoje i drugi precizni načini kao što su urea izdisajni test i test preko stolice – kaže Krstić i dodaje da bi takve neinvezivne analize trebalo da rade mlađi od 50 godina koji nemaju nikakve alarmantne simptome.
Kada je reč o terapiji, izlečenje od heliko bakterije moguće je jedino antibioticima.
– Osnovni cilj je iskorenjivanje infekcije. Helicobacter pylori se stalno menja, i u poslednjih 20 godina je dosta evoluirala, jer smo ranije bili sigurni da će terapija sastavljena od dva antibiotika za sedam dana dati sigurne rezultate. Danas se rezistencija na lekove javlja kod trećine pacijenata i potrebno je davati farmakološku terapiju od 10 do 14 dana uz probiotike kako bi bila sprečena dijareja – navodi Krstić i dodaje da bi šest nedelja po prestanku uzimanja lekova trebalo uraditi izdisajni test.
Ishrana
Ishrana bi trebalo da se bazira na povrću, kao što je šargarepa, kupus, boranija, brokoli i drugo. Poželjno je da se izbegava prženo mesto i roštilj, dok je riba dobra za stomak. Slatkiši i šećer je potrebno izbaciti iz ishrane, kao i gazirana pića, kafu i alkohol. Žitarice od celog zrna su dobre, posebno ječam koji smiruje kiselinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
