Helikobakter pilori (Helicobacter pylori) je gram-negativna bakterija, spiralnog oblika. Izrazito je pokretna. Prvi put je izolovana iz sluznice humanog želuca 1982.godine u Australiji. Nakon toga je pronađena i u stolici, pljuvački i dentalnim plakovima nekih zaraženih osoba. H. pylori infekcija je jedna od najčešćih bakterijskih infekcija u svetu sa većom učestalošću u zemljama u razvoju.
Tačan put prenošenja nije poznat. Najverovatnije se prenosi „usta-usta“ ili „stolica-usta“ putem (iz stolice zaražene osobe preko kontaminiranih ruku, prljave vode u usta zdrave osobe). H. pylori je jedina bakterija koja može da preživi u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa malo kiseonika. Poseduje veoma moćan enzim – ureazu.
Ovaj enzim razgrađuje ureju i oslobađa amonijak koji menja pH u okolini bakterije (što omogućava njeno preživljavanje i razmnožavanje) i oštećuje sluznicu želuca. Pored toga, ova bakterija stvara i tzv. citotoksin koji, takođe, oštećuje sluznicu želuca. Imuni sistem organizma nije u stanju da eliminiše ovu bakteriju, pa infekcija perzistira decenijama, verovatno i celog života, ukoliko se ne leči. Kolonizacija bakterijom dovodi do dugotrajnog zapaljenja sluznice želuca (hronični gastritis) koje je usko povezano sa razvojem čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takođe, infekcija ovom bakterijom je povezana sa rakom želuca i želudačnim MALT limfomom. Neke zaražene osobe nemaju simptome. Kod ostalih najčešći simptom je tup bol. Bol se kod čira na dvanaestopalačnom crevu javlja dva do tri sata nakon jela ili usred noći na prazan želudac, prestaje sa unosom hrane, dok se kod čira na želucu pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola može se javiti gubitak telesne težine, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25 odsto slučajeva. Za dokazivanje prisustva H. pylori koriste se serološki testovi, ureaza izdisajni test, odredjivanje antigena u stolici ili endoskopski pregled (pregled sondom) uz ciljano uzimanje uzoraka.
Kada se potvrdi infekcija u osoba sa ulkusnom bolesti normalna procedura je da se bakterija iskoreni (eradikacija) i dozvoli da čir zaraste. Standardna terapija prvog reda je „trostruka terapija“ koja se sastoji od lekova koji smanjuju lučenje želudačnog soka – inhibitora protonske pumpe i dva antibiotika (amoksicilin i klaritromicin). Lečenje traje 14 dana, uz naknadno davanje inhibitora protonske pumpe. Kod izvesnog broja ljudi se i posle eradikacije ponovo javlja bakterija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
