Helsinki: Od saune do savremenog doba

Sa prvog boravka u Helsinkiju, zapamtio sam: Soumenlinu – tvrđavu na ostrvu, lepu i čistu luku i grad, Helsinšku katedralu i Uspensku sabornu crkvu, saunu, posteljinu od papira u hotelu Studentskog centra, blagostanje, uspeh i praktičnost. Engleski su znali skoro svi, čak i na pijaci.

U oktobru prošle godine sam se uverio da su većina pomenutih objekata ili fenomena sačuvani, renovirani ili su još više razvijeni.

Istina, posle 155 godina, Nokia nije vodeća svetska kompanija u telekomunikacijama, ali je inovativni globalni lider u 5G, mrežama i telefonima.

Hotel Prezidentti je obnovljen u tradicionalnom stilu, sa predsedničkom salom i finskom saunom (posebno za žene, za muškarce i za VIP goste) i rashlađenim bazenom. Pored starih očuvanih zdanja, usklađenih sa okolinom, nikla su nova, najsavremenija.

Helsinki je 2012. bio svetska prestonica dizajna. Uz brojne tople kafiće sa mirisom peciva sa cimetom, postoji i noćni život.

Ipak, najveću utisak ostavlja nova centralna biblioteka Oodi, okrenuta trgu Kansolaistori i zgradi Parlamenta. Sa Muzičkim centrom, halom Finlandija i Muzejem savremene umetnosti Kiasma, nadopunjuje novo kulturno i medijsko čvorište grada. Podseća na brod sa jedrima.

Fasada je od drveta smreke. U prizemlju su najrazličitiji javni prostori. Sprat sadrži foto, video i muzičke studije, ateljee, igraonice i radionice za grupe, 3D i velike štampače i rezače. Ispod valovitog plafona gornjeg sprata u staklu, koji podseća na sneg i pojačava prirodnu svetlost, nalazi se „Raj knjige“.

Prostor idealan za opuštanje i čitanje, utišava buku čak i od suseda.

Na brojnim javnim i prirodnim prostorima održavaju su najrazličitija sportska, ali i unikatna prvenstva npr. u nošenju supruga, fudbalu na močvarnom terenu ili u sedenju u mravinjaku.

Idilu narušavaju trotineti koje ostavljaju gde stignu. Pri tome, Finci ne vole da gube. Da bi prevazišli strah od novih preduzeća i poslova, studenti su ustanovili „Dan neuspeha“- 13. oktobar, kada se javno govori o sopstvenim neuspesima. Oni su, u nekim slučajevima, pretvoreni u velike pobede.

S druge strane, zvanični praznici se obeležavaju dostojanstveno i sa merom. Izlaganja i eksponati se postavljaju faktografski, nisu apriorno okrenuti ni protiv koga.

Utisak je da iza činjenica iz istorije Finske i Helsinkija stoji objektivna i kreativna koncepcija opstanka i razvoja, pre svega u odnosima sa velikom Rusijom i skandinavskih kraljevinama, ali i kult kulture, znanja i obrazovanja.

Tradicionalna rešenja, poput Ustava koji je delimično anahroničan, se poštuju i sprovode u smislu njihovog izvornog duha i teško se menjaju. Finska Republika je članica EU, ali nije u NATO.

Prednjači u humanitarnim i ekološkim inicijativama, „pravosuđu bez papira“. Helsinki je ostao grad po meri čoveka, samo još kulturniji, savremeniji.