Hemijski baj-pas spasava život

Srbija je, pored još pet zemalja (Španija, Francuska, Bugarska, Švajcarska i Turska), od strane Evropskog udruženja kardiologa uključena u projekat „Stent for lajf“. Ideja je da se poveća primena terapije koja otvara krvni sud – bilo da je ona farmakološka (lekovima) ili „mehanička“ – postavljanjem stenta (elastičnog cilindra) koji „drži“ krvni sud.

Akademik profesor dr Miodrag Ostojić, direktor kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, podseća da je uzrok akutnog infarkta srčanog mišića začepljenje krvnih sudova usled formiranja tromba, a terapija ima za cilj razlaganje tromba i ponovno uspostavljanje protoka krvi. Ostojić ističe da se kod pacijenata sa srčanim udarom najbolji efekat postiže primenom leka u prvim satima.

VREME ČUVA SRČANI MIŠIĆ

Ukoliko se propusti „zlatni sat“, pacijent treba da stigne pravo u salu za kateterizaciju gde će mu odmah biti postavljen stent kako bi krvni sud ostao prohodan. Do sada je na taj način u sali za kateterizaciju lečeno 200 pacijenata na milion stanovnika, a cilj je da se ta brojka utrostruči u narednim godinama.

Važno je da se uspostavi dobra koordinacija Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i kliničko-bolničkih centara koji imaju sale za kateterizaciju, objašnjava Ostojić i dodaje:

– Vreme je novac, a ovde vreme je – mišić. Zato bolesnik treba što je moguće pre da stigne u salu za kateterizaciju, „preskačući“ hitan internistički prijem i koronarnu jedinicu, bez obzira na to da li je trombolitička terapija primenjena ili ne.

Ostojić naglašava značaj medijske kampanje koja će skrenuti pažnju građanima da – ne gube vreme, podsećajući da su bolesti srca i krvnih sudova „ubica broj jedan“ u našoj zemlji.

– Ne čekajte sa bolom u grudima, već posle pet do 10 minuta pozovite hitnu pomoć. Tromboliza je efikasna u prva dva-tri sata, ako taj period prođe, bolje je da pocijent stigne pravo u salu za kateterizaciju – kaže Ostojić.

RIZIČAN PREVOZ U PRIVATNOJ REŽIJI

Sa prvim čovekom Kliničkog centra Srbije doc. dr Đorđem Bajecom dogovoreno je da ekipa hitne pomoći bolesnika sa infarktom transportuje direktno do sale. Ostojić ukazuje da polovinu pacijenata sa infarktom srca na kardiologiju dovozi neko od članova porodice, što može da bude kobno ukoliko dođe do aritmije. Zato uvek treba pozvati hitnu pomoć, čije su ekipe opremljene i mogu odmah da pomognu pacijentu.

Dr Branislav Lazić, direktor GZHMP, istakao je da se u Beogradu godišnje 800.000 puta okrene broj hitne pomoći. Svakodnevno u glavnom gradu tri-četiri osobe dožive infarkt srca, a pet-šest napad angine pektoris. Sve ekipe rade i brze testove za utvrđivanje infarkta, a do kraja ove godine imaće i male priručne laboratorije koje će omogućiti kvalitativnu analizu parametara koji ukazuju na infarkt.

KRAĆE BOLNIČKO LEČENJE

Prema rečima Lazića, hitna pomoć će, osim analize markera i EKG, uskoro primenjivati i terapiju metilize, tako da će pacijent stizati u bolnicu „kompletno obrađen“.

Reč je o hemijskom baj-pasu pacijenta koji dobije infarkt miokarda. Terapija je brzodelujuća, bukvalno spasava život, ali i skraćuje bolničko lečenje, smanjuje troškove i omogućava da se pacijent brže vrati normalnim aktivnostima. Do kraja ovog meseca, zahvaljujući donaciji farmaceutske kompanije Beringer Ingelhajm, GZHMP dobiće 100 ampula trombolitičkog leka, ukupne vrednosti 100.000 evra, a ta količina dovoljna je za jednomesečne potrebe beogradske hitne pomoći.

Bol u grudima

Između 30 i 40 odsto pacijenata sa infarktom ne stigne do bolnice. Zato, ne čekajte sa bolom u grudima, već posle pet do 10 minuta pozovite hitnu pomoć. Tromboliza je efikasna u prva dva-tri sata, ako taj period prođe, bolje je da pacijent stigne pravo u salu za kateterizaciju.