Higijena ruku je imperativ

Dr Jelena Obrenović, specijalista epidemiolog, sa Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže za Danas da je epidemiološka situacija u Srbiji nesigurna.

– Evidentno je desetostruko povećanje broja obolelih od virusnog meningitisa u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije, prispelih za jun i prve tri nedelje jula, u junu je registrovano 136 obolelih i u tri nedelje jula 149 obolelih. Poređenja radi, u junu i julu 2009. evidentirano je po 13 slučajeva virusnog meningitisa – kaže dr Obrenović.

Ona navodi da su do sada prijavljene dve epidemije virusnog meningitisa, i to na teritoriji Južnobačkog okruga (84 obolela do 6. avgusta) i Južnobanatskog okruga (25 obolelih).

– Povećan broj obolelih registrovan je u Mačvanskom okrugu i na teritoriji Grada Beograda, ali još nisu ispunjeni svi kriterijumi da bi se eventualno prijavila epidemija. Zajednički izvor infekcije nije utvrđen, ali je evidentno da se bolest u populaciji širi kontaktom. U prethodnoj godini registrovane su dve manje porodične epidemije, ali izvor infekcije nije utvrđen – objašnjava dr Obrenović.

Reč je o relativno čestom oboljenju među decom i mladima koje, na sreću, obično ima blag tok. Inkubacioni period zavisi od vrste virusa koji je prouzrokovač oboljenja.

Prema rečima dr Obrenović, uzročnik su različiti virusi, najčešće enterovirusi (koksaki i eho virusi), zatim arbo virusi, varičela zoster virus, herpes simpleks, mumps (zauške) itd. U uzorcima obolelih iz Novog Sada i Beograda, laboratorija Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ kao uzročnik je izolovala virus iz grupe enterovirusa (ECHO 30). Ona podseća da je u epidemiji virusnog meningitisa u Crnoj Gori 2008. takođe kao uzročnik dokazan virus iz grupe enterovirusa (ECHO 6).

– U zavisnosti od vrste uzročnika različita je inkubacija i period

zaraznosti, kao i put prenosa. U slučaju infekcije enterovirusima,

prosečna inkubacija je od tri do pet dana, put prenošenja je fekalno-oralni, a period zaraznosti može trajati i nekoliko nedelja – objašnjava naša sagovornica.

Osetljivost je opšta, ali većinom obolevaju deca. I ove godine među obolelima je najviše dece uzrasta 10-14 godina starosti.

Kako su simptomi slični bilo da se radi o virusnom bilo bakterijskom meningitisu, zbog mogućeg daljeg razvoja bolesti u svim slučajevima neophodno je obratiti se lekaru. Ako je u pitanju virusni meningitis, antibiotici ne pomažu. Pacijentu se daju lekovi protiv bolova, upale i lekovi za snižavanje temperature, a potrebno je odmaranje i uzimanje dosta tečnosti. U većini slučajeva prolazi bez posledica, kao lakše oboljenje.

Kako se zaraza prenosi kontaktom, preporučuju se pojačane mere lične higijene, na prvom mestu higijena ruku, tuširanje pre i posle kupanja u bazenima, kao i izbegavanje kupanja na neuređenim kupalištima. Posebnu pažnju treba obratiti na individualne bazene, koji se sve više koriste za zabavu dece u toplim letnjim danima. Prilikom korišćenja ovakvih bazena moraju se strogo poštovati preporuke proizvođača koje se odnose na održavanje higijenske ispravnosti vode u bazenu (dodavanje preparata na bazi hlora i redovno čišćenje ili zamena filtera).

Simptomi

Kod beba se javlja groznica, razdražljivost, odbijanje hrane, napetost fontanele (mekog dela lobanje). Kliničku sliku virusnog meningitisa dece i odraslih karakteriše povišena telesna temperatura, jaka glavobolja, ukočenost vrata, osetljivost na svetlo (fotofobija), mučnina, povraćanje.

Nekada su simptomi bolesti blagi, slični prehladi, tako da meningitis ostane neotkriven. Obično simptomi traju 7–10 dana, a pacijenti se u potpunosti oporavljaju.

Prevencija

mere lične higijene: pranje ruku što češće, naročito pre jela i nakon korišćenja toaleta, nekorišćenje zajedničke čaše/flaše pri konzumiranju tečnosti

kupanje u bazenima uz prethodno tuširanje i prolazak kroz dezinfekcionu barijeru kao i korišćenje toaleta za obavljanje fizioloških potreba i potom pranje ruku sapunom

izbegavanje kupanja na otvorenim neuređenim kupalištima

Kad je uzročnik bakterija

Bakterijski meningitis uzrokuje specifična bakterija i predstavlja najozbiljniji oblik bolesti. Ponekad ista bakterija može da izazove infekciju krvi (septikemiju). Postoji nekoliko bakterija uzročnika meningitisa, ali je meningokokna bakterija najčešća. Ove bakterije obično žive na sluznici nosa i grla i u normalnim uslovima ne uzrokuju nikakve probleme. Ipak, one iznenada mogu da postanu aktivne, počnu da se razmnožavaju i da uzrokuju pojavu meningitisa. Prodor bakterija u krv dovodi, između ostalog, i do oštećenja krvnih sudova, krv se izliva ispod kože i uzrokuje pojavu crvenog ili smeđeg osipa. Nakon određenog vremena ovaj osip pretvara se u purpurne tačke ili modrice, što smanjuje dotok krvi do organa, a posledično dovodi i do njihovog oštećenja, nekada i do smrtnog ishoda, objašnjava dr Obrenović.