Hiljadu godina na pola toka Dunava

Obeležavanja jubileja potrajaće cele godine. Najavljena je monografija „Apatin 1011- 2011“ , te predstavljanje ostvarenja apatinskih likovnih, književnih, muzičkih i drugih stvaralaca, priređivanje izložbi urbanističkih, privrednih, turističkih, komunalnih, školskih, sportskih i drugih sadržaja. Biće prezentovani i aero-fotografmetrijski snimci, vodič kroz istoriju, kulturu i savremenost Apatina.

Apatin se nalazi baš na polovini toka Dunava, na 1.401. kilometru. Na pominjanje imena ovog grada od dvadesetak hiljada stanovnika, koji zajedno sa četiri sela – Kupusina, Svilojevo, Sonta i Prigrevica, čini opštinu od 33.000 žitelja, javlja se nekoliko asocijacija. Prva je voda, Dunav i mnogobrojni rukavci, mrtvaje. Gde je voda, tu je i riba – u Dunavu ima oko 50 vrsta, pecaroše najviše interesuje šaran, štuka, smuđ, som. Sedamdesetih godina i sa obale se moglo nešto upecati, makar babuška, deverika. Somborac Paja Taloš bućkao je uz desnu obalu tražeći soma, i uspevajući da ulovi fine primerke. Desna obala i dalje pripada Dunavu, ali ne i ovdašnjim pecarošima, jer je državna granica sada na sredini reke. I sve manje je ribe, pogotovo za pecaroše – početnike. Milan Bukvić u svojoj knjizi „Apatin kroz vekove“ beleži da je krajem 18 veka ovde bilo oko 200 profesionalnih ribara. Zanimljiv je i podatak da su iz Dunava, 1924. godine izvadili čak 1.566.959 kilograma ribe. Inače, velike ribarske mreže doneli su Nemci, koji se ovde naseljavaju posle 1748. godine. Sedište nekadašnjeg ceha ribara bilo je u gostionici Fudere, sada je to restoran „Šaran“. Dunav je, naravno, značajan za privredu, turizam i niz drugih delatnosti. Opština Apatin, oktobra prošle godine, na Sajmu investicija u Novom Sadu dobila je dve zlatne medalje za realizaciju pristana i međunarodne marine (na slici). Već nekoliko godina radi se na realizaciji robno transportnog centra, luke na Dunavu. Ako se želje ostvare, ovde treba da bude otvoreno oko 2.000 radnih mesta.

Druga asocijacija na pominjanje Apatina je Apatinska pivara, Jelen i druga piva. Ova pivara datira od 1756. godine, a, kako dokumenti kažu, u Apatinu se još 1739. godine kuvalo pivo kao domaći napitak za potrebe carske vojske. Ova pivara, međutim u Srbiji je poznata i po izuzetno uspešnoj privatizaciji. Mnogi akcionari, pre nekoliko godina, dobili su ogroman novac za akcije. Ovajdili su se i oni koji nisu radili u pivari, ali su pisali akcije ove pivare. Prijatelj iz ove grupe, koji je od akcija kupio novi automobil, vredan osam hiljada evra, veli da Radetu Svilaru, tadašnjem direktoru Pivare za života treba podići spomenik.

Apatinci su već nešto uradili – sportski centar nosi ime Radeta Svilara. Ovde sam pratio mnoge utakmice FK Mladosti, i pre nego što je bila super ligaš. Najviše me oduševilo postojanje velikog broja fudbalskih terena, jaka pionirska, juniorska škola. Nažalost, Mladost se danas bori ne samo za opstanak u Vojvođanskoj ligi, nego i za opstajanje.

Apatinska opština proglašena je opštinom budućnosti. O njenom ekonomskom potencijalu govori i činjenica da se redovno produžavaju samodoprinosi u gradi i selima, da se ulaže u budućnost. Može se, i hoće.