Hipertenzija: Konzumiranje ovog voća može da smanji rizik od visokog pritiska za skoro 40%

Hipertenzija i ishrana su u čvrstoj vezi.  Visok pritisak može da se drži pod kontrolom, a novo istraživanje pokazalo je da jedna namirnica, zvezda mediteranske ishrane, može da ima zapanjujući efekat.

Ako imate porodičnu istoriju visokog krvnog pritiska ili primećujete da vam vrednosti rastu, verovatno ste već pokušali sa promenama u ishrani i vežbanjem kako biste izbegli lekove, piše The Healthy.

Brojne studije su pokazale da ograničavanje natrijuma i korišćenje samo jedne kašičice manje soli dnevno može pomoći u snižavanju pritiska—a sada nova istraživanja kažu da konzumiranje više jedne supernamirnice takođe može imati pozitivan uticaj.

Mediteranska ishrana—dugo hvaljena kao jedna od najzdravijih dijeta na svetu—prava je osnova za zdravo jedenje.
Jedna uobičajena namirnica koja je temelj ove ishrane, a često se konzumira i u drugim delovima sveta, mogla bi vam pomoći da smanjite krvni pritisak bez lekova, prema novoj studiji.

Studija, koju je vodio tim biohemijskih istraživača i koja je objavljena u novembru 2023. godine u Evropskom časopisu preventivne kardiologije, ispitivala je kako običan paradajz utiče na krvni pritisak tokom nekoliko godina. (Ako se pitate da li je paradajz voće, tehnički jeste. Botanički, paradajz ima seme i razvija se iz opolođenog cveta , što je neophodno da bi se klasifikovao kao voće! Naravno, u zajednici profesionalnih nutricionista i među laicima, obično se smatra povrćem.)

Studija je prikupila zdravstvene podatke i informacije o načinu života iz prethodne veće studije ishrane u Španiji. Izolovalali su više od 7.000 muškaraca i žena u rasponu od 55 do 80 godina. Svi učesnici su smatrani visokorizičnim za razvoj visokog krvnog pritiska na osnovu starosti i drugih postojećih stanja poput dijabetesa tipa 2, porodične istorije ili prethodnih vrednosti krvnog pritiska. U stvari, više od  80% je već bilo smatrano hipertenzivnim kada je studija počela.

Studija je analizirala količinu proizvoda od paradajza koju su učesnici prijavili da jedu i merila te podatke u odnosu na promene u njihovom sistolnom (SBP) i dijastolnom (DBP) krvnom pritisku.

Hipertenzija i ishrana

Ove vrednosti su beležene na početku studije, godinu dana kasnije i tri godine kasnije. Učesnici su bili kategorisani prema nivou konzumacije paradajza koji su prijavili, pri čemu je najniža konzumacija bila ispod 44 grama, a najviša preko 110 grama dnevno, što je ekvivalent velikom paradajzu.

Podaci su pokazali da su tokom tri godine istraživanja najveći konzumenti paradajza imali najveću korist za krvni pritisak. Oni koji nisu imali visok krvni pritisak imali su u proseku 36% manju verovatnoću da ga razviju uz redovnu konzumaciju paradajza, ekvivalentno jednom velikom paradajzu dnevno.

Studija je takođe imala obećavajuće nalaze za ljude s nižim nivoima visokog krvnog pritiska: čak i pola paradajza dnevno činilo je poboljšanja u njihovim vrednostima.

Oni koji su već bili dijagnostikovani sa hipertenzijom prvog stepena (140-159 SBP/90-99 DBP mm Hg u Evropi, nešto više od stepena 1 u Americi (SBP ≥130‐139 mm Hg ili DBP ≥80‐89 mm Hg)) i umereni konzumenti paradajza imali su veću verovatnoću da im se krvni pritisak smanji nego oni koji su jeli manje paradajza.

Međutim, oni s klasifikovanom hipertenzijom drugog i trećeg stepena nisu videli isti pozitivan efekat s povećanom konzumacijom paradajza.

Nije isti efekat kod svih

Autori studije su teoretisali da starost populacije, dugotrajni problemi s krvnim pritiskom, otvrdnjavanje arterijskih zidova i druge promene povezane sa starenjem mogu sprečiti ukupno poboljšanje vrednosti krvnog pritiska samo konzumacijom paradajza.

Napomenuli su, međutim, da su konzumenti paradajza uglavnom pravili zdravije izbore, uključujući konzumiranje broja kalorija koje promovišu održavanje težine, manje konzumiranje kafe i alkohola, i više konzumiranje voća i povrća u celini, što može poboljšati zdravlje na druge načine osim krvnog pritiska za one s višim nivoima.

Autori studije su zaključili da, barem za one bez visokog krvnog pritiska ili sa nižim nivoima, dodavanje paradajza u ishranu može biti način za sprečavanje budućih povećanja i može igrati ulogu u prevenciji.

Rekli su: „Kod nekomplikovane hipertenzije prvog stepena, promena ishrane je ključna u početnom upravljanju pre prepisivanja lekova; stoga, konzumacija paradajza može biti vitalna komponenta u planovima zdrave ishrane.”

Takođe su naglasili da svaka mala stvar pomaže za dugoročno zdravlje, s mogućnošću da smanjenje SBP za 10 mmHg potencijalno može „smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za 20%, koronarne srčane bolesti za 17%, moždanog udara za 27%, srčane insuficijencije za 28%, i smrtnosti od svih uzroka za 13%.” To su vrednosti koje vrede truda ako je sve što je potrebno nekoliko zalogaja paradajza dnevno.