Onomad, 7. oktobra, na RTS 3 prikazan je izvanredan film o Rembrantu van Rijnu, velikom holandskom slikaru iz doba baroka.
Koliko god da sam mislio da o njemu znam dosta, nije loše, s vremena na vreme, malo „obnoviti gradivo“, a i saznati još po nešto. Pogotovo o celom društvenom aspektu njegove umetničke karijere.
Rođen je, živeo i stvarao u takozvanom „Zlatnom dobu Holandije“, kada je ona doživela politički, privredni i umetnički procvat. Ukupne prilike u nekom društvu uvek bitno utiču na razvoj svega, pa i umetnosti.
Recimo, nisam znao da je Rembrant potekao iz sasvim imućne porodice, finansije nisu bile upitne. Otac je bio vlasnik mlina, inače najjačeg vizuelnog znaka Holandije, a brašna i hleba, svuda i u svim vremenima, svima treba.
Novčana sigurnost porodice omogućila je kvalitetno školovanje. Odmah je mali Rembrant krenuo u najkvalitetniju, latinsku osnovnu školu, gde je dobio široko obrazovanje, uključujući i poznavanje latinskog jezika, istorije, hrišćanske mitologije, što mu je bilo od izuzetne koristi u kasnijoj karijeri.
Već sa 14 godina usmerio se ka slikarstvu, radeći kao šegrt kod poznatih amsterdamskih slikara. NJegov talenat je brzo uočen i sa 17 godina je krenuo u samostalni slikarski rad. U prosperitetnoj zemlji porudžbine za slike su stizale jedna za drugom. Uz izradu slika, Rembrant nije zaboravljao ni svoje dalje obrazovanje i usavršavanje. Postao je vlasnik na stotine grafika i slika slikara iz cele Evrope. Kupovao ih je ne samo da bi uživao u njima, nego da bi mu pomagale i u njegovom profesionalnom radu. Vrlo planski i pametno gradio je svoju karijeru.
Sa 24 godine, već je bio veliko slikarsko ime, ugledan, bogat i sa mnoštvom svojih učenika-šegrta, u sve većim ateljeima, što mu je omogućila velika potražnja za njegovim delima.
Pritom se i oženio Saskijom, ženom iz veoma imućne porodice. Činilo se da na njegovom, holandskom nebu nema nijednog oblačka.
Ali onda je Život veseljak rešio da se malo poigra sa njim. Na samom vrhuncu, za bogatog naručioca, amsterdamsku miliciju, uradio je svoje remek-delo, grupni portret „Noćnu stražu“. Najbolja Rembrantova slikarska umeća vide se na ovoj izuzetnoj slici, od smele kompozicije do majstorskog korišćenja „chiaroscuro“ italijanskog renesansnog stila slikanja.
Međutim, naručiocima slike, konkretnim portretisanim članovima Gradske straže, ona se nije dopala iz ko zna kojih sve razloga! Zvanično proglašena kao neuspeh, ona je žigosala svog autora, i od tad pa nadalje drastično je uticala na pad potražnje i ugled slikara.
Krunio se i imetak i ugled, a uz gubitak bliskih članova porodice, u smrt je otišao kao veliki dužnik brojnih poverilaca.
Rembrant van Rijn umro je 1669. godine, u svojoj 63-oj godini.
Reklo bi se veliko delo, velikog slikara, pametno promišljena karijera, zasnovana ne samo na trenucima umetničkog nadahnuća, nego i na temeljnom obrazovanju i stalnom usavršavanju. Sve je uradio što je bilo do njega, nesagledivo mnogo za jednog čoveka, a opet, splet spoljnih okolnosti, bitno je uticao i na jedan tako veličanstven život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
