Holesterol: Preporučene vrednosti, simptomi i prevencija

Holesterol je deo ćelijskih membrana i steroidnih hormona, a proizvodi ga jetra. Ishrana bogata zasićenim mastima, uglavnom iz hrane životinjskog porekla, i način života utiču na nivo holesterola u organizmu. Nivo holesterola može varirati u zavisnosti od godina, telesne težine, pola i genetike.

Važno je razumeti karakteristike i posledice holesterola kako bismo očuvali svoje zdravlje i smanjili rizik od ozbiljnih bolesti, poput srčanih oboljenja. Većina ljudi se bar jednom tokom života zapita kako smanjiti holesterol, piše Mayo Clinic.

Povišen holesterol može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su uobičajene u populaciji. Visok holesterol može uzrokovati nakupljanje masnih naslaga u krvnim sudovima, što može otežati protok krvi i dovesti do srčanog ili moždanog udara. Promene u načinu života, poput zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i ponekad lekova, mogu pomoći u smanjenju holesterola.

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama može značajno povećati rizik od srčanih oboljenja. Iako ne svako sa blago ili umereno povišenim holesterolom mora odmah početi sa lečenjem lekovima, promene u ishrani i više vežbanja mogu biti korisne.

Visoki holesterol često prolazi neprimećeno, ali se može otkriti kroz analize krvi. Pored simptoma kao što su ubrzan rad srca i bol u vratu i potiljku, promene na očima, poput žućkastih izraslina na kapcima i prstenova oko rožnjače, mogu ukazivati na visok holesterol.

Važno je redovno proveravati nivo holesterola, a lekar može preporučiti češće testove ako imate faktore rizika kao što su porodična istorija visokog holesterola ili srčanih oboljenja.

Postoje različite vrste holesterola, a LDL holesterol (loš holesterol) i HDL holesterol (dobar holesterol) su najvažniji. LDL holesterol može se nakupljati u krvnim sudovima, dok HDL holesterol uklanja višak holesterola iz krvi. Promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, vežbanje i izbegavanje pušenja, mogu pomoći u regulaciji nivoa holesterola.

Preporučene vrednosti holesterola:

Ukupni holesterol: Manje od 5,0 mmol/l
LDL holesterol: Manje od 3,0 mmol/l
HDL holesterol: Više od 1,0 mmol/l za muškarce, odnosno više od 1,2 mmol/l za žene.

Važno je voditi računa o faktorima rizika, poput genetike, gojaznosti, neaktivnosti, pušenja i konzumiranja alkohola, koji mogu uticati na nivo holesterola u krvi. Istraživanja pokazuju da promene u ishrani i fizička aktivnost mogu značajno doprineti snižavanju holesterola.
Kao i svi plodovi, banane su dobar izvor vlakana, pre svega topljivih za koje je utvrđeno da pomaže u snižavanju holesterola. Vežu holesterol i tako omogućuju njegovo eliminisanje iz tela. Jedna banana ima ukupno 2.40 g vlakana, a od toga je topivih 0.60 g, a netopivih 1.80 g.

Cleveland Clinic navodi da su najbolji izvori:

pasulj
zob
ječam
banane
krompir
jabuke
kruške