Holesterol u krvi: Sve što treba da znate o tome

Za njegovu proizvodnju zaslužna je jetra, a na njegovu zastupljenost utiču ishrana bogata zasićenim mastima i životne navike. Nivo holesterola razlikuje se i zavisno od godina, težine i pola, te genetike.

Poznavanje karakteristika i posledica holesterola ključno je za održavanje celokupnog zdravlja i smanjenje rizika od ozbiljnih bolesti poput bolesti srca. Gotovo se svaka osoba barem jednom tokom života zapita kako da smanji holesterol.

Holesterol vrednosti

Preporučene vrednosti holesterola su:

• Ukupni holesterol < 5.0 mmol/l
• LDL holesterol < 3.0mmol/l
• HDL holesterol > 1.0 mmol/l za muškarce, odnosno > 1.2 mmol/l za žene

Povišen holesterol

Prevelike količine holesterola povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su u populaciji izražene u prilično velikom postotku. S visokim holesterolom možete da razvijete masne naslage u krvnim sudovima, koje kada rastu otežavaju protok krvi kroz vaše arterije. Ponekad iz tih naslaga može da nastanu ugrušak koji uzrokuje srčaniilimoždani udar, piše Mayo Clinic.

Visoki holesterol može biti nasledan, ali često je rezultat nezdravog načina života. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i ponekad lekovi mogu da pomognu u smanjenju holesterola.

Blago povišen holesterol

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama života značajno povećava rizik osobe od srčanih bolesti, otkrivaju istraživanja. Za svaku deceniju u dobi od 35 do 55 godina, rizik od srčanih bolesti mogao bi da poraste za gotovo 40%, pokazalo je istraživanje.

Iako neće svaka osoba s blagim ili umereno povišenim holesterolom morati da počne da koristi lekove, mogla bi imati da ima koristi od promene ishrane i intenzivnijeg vežbanja, kaže dr An Mari Navar-Bogan, glavna autorka istraživačkog rada objavljenog u časopisu Circulation, navodi BBC. Ono što radimo svojim krvnim sudovima u 20-im, 30-im i 40-im postavlja temelje za bolest u kasnijem životu, a ako čekamo na 50-e ili 60-e kako bismo razmišljali o prevenciji srčanih bolesti, važna prilika je već izgubljena, kaže ona.

Holesterol simptomi

Visoki holesterol u krvi može da prođe nezamećeno, a otkriti ga možete pomoću krvnih testova. Osim simptoma poput ubrzanog rada srca i bolova u vratu i potiljku, ako imate trnce u rukama i nogama, obrstite se lekaru i ako primetite ove znakove visokog holesterola koji bi mogli da se pojave na vašim očima:

• žućkaste izrasline na kapcima (ksantelazma – masne naslage oko očiju)
• plavi, beli ili svetlosivi prstenovi oko rožnice (taloženje masti u rožnici)

Kada posetiti lekara zbog holesterola?

Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), prvo merenje holesterola trebalo bi da bude u dobi od 9 do 11 godina, a zatim da se ponavlja svakih pet godina, piše Mayo Clinic. NHLBI takođe preporučuje da se merenje holesterola odvija svakih godinu do dve za muškarce u dobi od 45 do 65 godina i za žene u dobi od 55 do 65 godina, te jednom godišnje starijima od 65 godina.

Ako rezultati testa nisu u poželjnim vrednostima, lekar može da vam predloži češća merenja. Takođe, lekar može da vam predložim i češće testove ako imate porodičnu anamnezu visokog holesterola, srčanih bolesti ili drugih činioca rizika, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska.

Vrste holesterola: loš (LDL i VLDL) i dobar (HDL) holesterol

Kako bi holesterol mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenja do svake ćelije i tkiva u organizmu, spaja se s određenim belančevinama u lipoproteine. Na temelju onoga što lipoproteini prenose, postoje različite vrste holesterola. Najvažnije vrste lipoproteina su:

LDL kolesterol

Lipoproteini niske gustine (LDL) mogu se nakupljati unutar zidova vaših krvnih sudova, čineći ih tvrdim i uskim. Ponekad se mogu formirati u ugruške, koji ako zaglave u suženom prostoru uzrokuju srčani ili moždani udar. Zbog toga se LDL holesterol često naziva „lošim“ holesterolom.

HDL holesterol

Lipoprotein visoke gustine (HDL) je poznat i kao „dobar“ holesterol jer uklanjanja višak holesterola i vraća ga u jetru gde se razgrađuje i uklanja iz vašeg tela. Što je niža koncentracija HDL-holesterola u krvi, to je veći rizik za nastanak bolesti.

Nivo HDL-a obično je niži kod ljudi koji imaju metabolički sindrom – stanje koje uključuje gojaznost, povišeni krvni pritisak i visok nivo šećera u krvi.

Povećana fizička aktivnost, osim što vam pomaže da smršate, može da smanji vaše trigliceride, (najčešći tip masti u vašem telu) i poveća novoa HDL-a. Dovoljno je samo 60 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno.

Što se tiče ishrane, izbegavajte trans masti jer mogu da povećaju LDL holesterol i snizi nivo HDL holesterola. Hrana poput kolača i keksa, pržena hrana i neki margarini često sadrži trans masti, pa ih ograničite. Takođe, zasićene masnoće se nalaze i u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima.

Pušenje snižava nivo HDL-a, posebno kod žena, te povećava nivo LDL-a i trigliceride.

Umeren unos alkohola može da podigne nivo HDL holesterola, piše Mayo Clinic. Za zdrave osobe to znači jedno piće dnevno za žene i muškarce starije od 65 godina, te do dva pića dnevno za muškarce u dobi od 65 godina i mlađe. Međutim, previše alkohola može da uzrokuje debljanje, te poveća vaš krvni pritisak i nivo triglicerida.

Nivo HDL-a ponekad se poboljšava lekovima koji se koriste za snižavanje udela LDL-a i triglicerida.

Trigliceridi

Trigliceridi spadaju u lipide (masnoće) i sintetizuje se iz viška ugljenih hidata u ishrani. Mogu da budu biljnog i životinjskog porekla, a nalaze se u: alkoholu, puteru, prženoj hrani, punomasnom mleku, siru, pavlaci, masnom mesu, margarinu, testenini, pecivima, kolačima i keksima, gaziranim i zaslađenim pićima.

Najčešći uzrok povišenih triglicerida su:

• nedostatak fizičke aktivnosti,
• prekomerna telesna težina,
• pušenje, preskakanje obroka i
• konzumiranje obilnih obroka

Povišeni trigliceridi su zdravstveni problem koji je moguće regulisati pravilnom prehranom. Stoga, ako želite da smanjite trigliceride u krvi, nužno je smanjiti unos šećera i skroba, odnosno rafiniranih proizvoda od žitarica.

Činioci rizika

Genetika je nešto što ne možete da kontrolišete, a delom može otežati vašem telu uklanjanje LDL holesterola iz krvi ili njegovu razgradnju u jetri. S druge strane, neaktivnost, gojaznost i nezdrava ishrana takođe doprinose štetnom udelu nivoa holesterola i triglicerida, a spadaju u faktore na koje možete da utičete.

Faktori koji mogu da povećaju rizik od nezdravog stepena holestorala uključuju:

• Loša ishrana – unos previše zasićenih masti koje se nalaze se u masnom mesu i punomasnih mlečnih proizvoda ili trans masti koje se često nalaze u zapakovanim grickalicama ili desertima, može da rezultira nezdravom količinom holesterola.
• Gojaznost – indeks telesne mase (BMI) od 30 ili više dovodi vas u opasnost od visokog holesterola.
• Nedostatak fizičke aktivnosti – vežbanje pomaže u jačanju HDL-a vašeg tela, „dobrog“ holesterola.
• Pušenje – može da snizi udeo „dobrog“ holesterola.
• Alkohol – previše alkohola može da poveća vaš ukupan nivo holesterola.
• Starost – starenjem vaša jetra postaje manje sposobna za uklanjanje LDL holesterola.

Na količinu holesterola mogu da utiču i neka medicinska stanja: hronična bolest bubrega, dijabetes, HIV, hipotireoza, lupus te može biti pogoršana nekim vrstama lekova koji se uzimaju za lečenje akni, raka, visokog krvnog pritiska, nepravilnog rada srca ili nakon transplantacije organa.

Komplikacije usled povišenog holesterola

Visoki holesterol može da uzrokuje opasno nakupljanje holesterola i drugih naslaga na zidovima vaših arterija (ateroskleroza). Ove naslage (plakovi) mogu da smanje protok krvi kroz vaše arterije, što može uzrokovati komplikacije, kao što su:

• Bol u grudima – ako su zahvaćene arterije koje snabdevaju vaše srce krvlju (koronarne arterije), možda imate bolove u grudima (angina) i druge simptome bolesti koronarnih arterija.
• Srčani udar – ako plakovi pucaju, na tom mestu može da nastane krvni ugrušak – blokirajući protok krvi ili oslobađajući se i začepljujući nizvodno arteriju. Ako prestane dotok krvi u deo srca, imaćete srčani udar.
• Moždani udar – slično srčanom udaru, moždani udar nastaje kada krvni ugrušak blokira protok krvi u deo mozga.

Kako smanjiti holesterol?

Promene načina života koje mogu da pomognu da se snizi holesterol mogu vam pomoći da uopšte ne dobijete visoki holesterol. Evo nekoliko poželjnih navika:

• Izbegavajte slanu hranu
• Jedite više voća, povrća i integralnih žitarica
• Ograničite količinu životinjskih masti i u umerenim količinama koristite dobre masti
• Održavajte zdravu težinu
• Prestanite da pušite
• Vežbajte više puta nedeljno najmanje 30 minuta
• Umereno s alkoholom
• Smanjite stres

Banane i holesterol

Kao i svi plodovi, banane su dobar izvor vlakana, posebno rastvorljivih za koje je utvrđeno da pomažu u snižavanju holesterola. Oni vežu holesterol i tako omogućuju njegovo eliminisanje iz tela. Jedna banana ima ukupno 2.40 g vlakana, a od toga je 0.60 rastvorljivih, i 1.80 g nerastvorljivih.

Cleveland Clinic navodi najbolje opcije:

• pasulj
• zob
• ječam
• banane
• krompir
• jabuke
• kruške

Izvor: centarzdravlja.hr