Na mestu gde se danas završava moderni makedonski auto-put nalazi se velika gvozdena, kamena kapija sazdana od visokih stena, koje se dižu visoko u nebo i ko zna od kada upozoravaju: ne može dalje! Onaj ko je hteo, u bilo koje vreme, da produži putovanje, morao je dobro da se pomuči, da prelazi brda i stenje, kao što su činile velike vojske i osvajači, da se provuče uskom klisurom, kao što je učinila reka Vardar ili da probije tunel, kao što su učinili Vilhelm Drugi 1916. godine i stručnjaci za puteve u prošlom veku. E, baš tu, na mestu odakle se dalje nije moglo, zasnovano je simpatično naselje, od 16. veka nazvano Demir (Gvozdena) Kapija, nedaleko od drevnog utvrđenja Prosek, oko koga su lomili koplja i ostala oružja, vojnici, osvajači i odmetnici. Bio je tu i grad Stenae (klisura), u rimsko i vizantijsko doba, jer su nalazišta gvožđa i bakra bila dovoljno velika da izmiruju potrebe tadašnjih vojnih formacija.
Kada su došla nova vremena i kvalitetno grožđe postalo mnogo značajnije od gvožđa i drugih ruda, ovaj kraj je ponovo oživeo. Srpski kralj Aleksandar Karađorđević, tražeći podneblje sa klimom i uslovima sličnim u predelima francuskih vinogorja, po savetima svojih stručnjaka otkupio je u Demir Kapiji oko 2.700 hektara zemljišta od tamošnjih turskih veleposednika, koji su se spremali za odlazak. Nastala je jedna od najvećih i najlepših vinarija, koja i danas postoji i obnavlja se, zajedno sa vilom kraljice Marije.
Danas, kada umorni putnik od pravca Skoplja dođe do kraja auto-puta, s desne strane ugledaće prizor kao iz bajke. Na uzvišenju iznad grada, u kome dominira bela crkva nazvana Mali Oplenac, ukazaće mu se visoka kula, okružena nepreglednim površinama vinograda. To je nova vinarija, odmorište i hotel nazvano Popova kula. Po oceni onih koji često hode putevima vina, ovo je jedno od najbolje uređenih mesta koje proizvodi visoko kvalitetna vina, poznata i daleko izvan Makedonije. Cela oblast pripadala je raznim vlasnicima, od rimskog doba do vremena kada je odbrambena kula bila u vlasništvu jednog sveštenika, pa je po tome i dobila ime.
Tradicija proizvodnje vina seže u daleki 13. vek, kada su zasađeni prvi vinogradi, pa kroz razne epohe dolazi se do današnjih dana kada Tikveš i Kavadarci postaju sinonim kvalitetne kapljice iz grožđa, a „Popova kula“, na najlepši način, sa ostalim vinarijama čuva tradiciju, načinom proizvodnje i odabirom sorti grožđa i vrsta vina, kojima spaja nova dostignuća sa svim iskustvima sačuvanim od davnina.
Ispred Popove kule uvek ćete naći automobile sa tablicama iz Srbije. Ovo je idealno mesto za predah na putu do grčkih letovališta, ali i za poslovne sastanke i druženja. U hotelu koji je u sastavu vinarije, svaka soba nosi ime jednog vina i sve u njoj je prilagođeno vinskim bojama u kombinaciji drveta i kamena. A ako ste zainteresovani kako se vina prave i čuvaju, kako se vinogradi neguju i obrađuju, ljubazni domaćini će vam i to rado pokazati… Možda ćete i vi kao poznati gosti iz Beograda koji su nekoliko puta odsedali u istoj sobi dobiti počasno ime „gospodin i gospođa Šardone“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
