Hrana i napici koji skraćuju trajanje virusa i prehlade

Za poznati kućni lek za prehladu, pileću supu, nekoliko naučnih studija je potvrdilo da ima sposobnost oslobađanja disajnih puteva. Drugo mesto po popularnosti je kiseli kupus, koji se odlikuje veoma visokim sadržajem vitamina C, blagotvorno deluje na imuni sistem i skraćuje trajanje prehlade.

„Lečenje” prehlade i virusa najčešće se svodi na jačanje odbrambenog mehanizma i ublažavanje simptoma, bez obzira na to što oni najčešće nestaju sami od sebe posle pet do deset dana. Važno je održavati zdrav i jak imuni sistem u vidu prevencije bolesti, odnosno da bi se lako odgovorilo na napad infekcije. Najbolji način da to uradite je da se dobro izbalansirate, redovno bavite umerenom fizičkom aktivnošću, izbegavate stres i nagli gubitak težine i obezbedite kvalitetan san.

Međutim, ako nismo uspeli da zaštitimo telo od prehlade, postoji niz namirnica koje bi mogle da učine tih nekoliko dana podnošljivijim.

Tečnost kao saveznik

Pravilna hidratacija organizma je od velike važnosti tokom prehlade i virusnih infekcija. Topli napici u vidu supa i čajeva pomoći će da se ovlaži sluzokoža grla i ublaže simptomi upale grla, a pića od svežeg voća ili povrća obezbediće preko potrebne elektrolite.

Čajevi su odličan saveznik u borbi protiv gripa i prehlade, a uz dodatak meda i limunovog soka njihov efekat u ublažavanju simptoma prehlade biće još bolji. Zbog svoje lepljive konzistencije, med pomaže u smanjenju iritacije sluzokože grla. Odabir vrste čaja utiče i na tok razvoja bolesti, a kao najefikasniji su se pokazali čaji od kamilice, šipka, bazge i hajdučke trave.

Limunov sok, osim što je izvor vitamina C, stimuliše rad pljuvačnih žlezda, podstiče ih na lučenje pljuvačke koja vlaži usta i grlo i olakšava gutanje. Imajte na umu da se vitamin C i med u tople napitke dodaju tek kada se ohlade kako se ne bi uništili vredni sastojci.

Hrana za brže izlečenje

Da biste poboljšali šanse vašeg organizma da se bori protiv infekcije, potrebno je da ojačate odbrambeni sistem uravnoteženom ishranom, koja se prvenstveno zasniva na bogatstvu voća i povrća i celih žitarica, a ima malo prostih šećera iz prerađena hrana i zasićene masti. Obogatite jelovnik namirnicama bogatim vitaminima C, E i A i mineralima cinkom, bakrom i selenom.

Postoje dokazi dobrog kvaliteta da visoke doze vitamina C (1-2 g/dan) skraćuju trajanje i ublažavaju simptome obične prehlade. Dovoljne količine ovog vitamina obezbeđuju citrusi poput limuna, pomorandže, grejpfruta, šipka i bobičastog voća, koji takođe sadrže obilje antioksidanata. Ako se vitamin C uzima u obliku dodataka ishrani, treba imati na umu da dnevne doze veće od 2 grama mogu izazvati dijareju, povraćanje i vrtoglavicu.

Vitamin E, posebno u kombinaciji sa selenom, može imati važnu ulogu u prevenciji prehlada i drugih infekcija gornjih disajnih puteva, dok vitamin A jača imunitet i deluje na oporavak i regeneraciju sluzokože gornjih disajnih puteva.

Česta konzumacija orašastih plodova, semena i proizvoda od soje obezbediće dovoljno vitamina E, dok će unos vitamina A pokriti šargarepa, kelj, kajsije, slatki krompir, brokoli i jaja.

Treba uzeti u obzir i tradicionalne kućne lekove koji su se prenosili sa generacije na generaciju, pogotovo što su neki od njih dobili naučnu potvrdu o njihovom blagotvornom dejstvu na simptome prehlade.

Ono što većini verovatno prvo padne na pamet je pileća supa, za koju je nekoliko naučnih studija potvrdilo da ima antibiotska svojstva i sposobnost da pročišćava disajne puteve.

Kiseli kupus, koji se odlikuje veoma visokim sadržajem vitamina C, povoljno deluje na imuni sistem i skraćuje trajanje prehlade. Takođe se podstiče konzumacija belog i crnog luka jer sadrže aktivne supstance sa antivirusnim i antibakterijskim dejstvom.

Određeni začini kao što su čili, biber ili kari, koji inače podstiču drenažu, mogu da oslobode disajne puteve i ublaže simptome, a ren ili senf pružaju sličan efekat, piše miss7.hr.