Foto: Z. S. M.Rakija je jedan od najznačajnijih i najpreoznatljivijih proizvoda iz Šumadije. Najhvaljeninji, najvoljeniji a, neki bi rekli i, najkorišćeniji zasigurno. A, kako bi se proizvodnja rakije i vaskolika rakijska kultura uzdigla na viši nivo upriličena je smotra na kojoj se, kao prošlog vikenda, predstavljaju najbolje rakije Šumadije, ali i najbolji srpski brendovi nacionalnog žestokog pića.
Treći Šumadijski festival rakije, u kragujevačkom Exclusive Event Centru organizovali su Asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija” i Gradske turističke organizacije, uz podršku Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Kragujevac, a otvorio ga je gradonačelnik Nikola Dašić.
Turu izlagača „otvara” Rakija „Ilić” destilerija lokalnog karaktera iz sela Arbansace kod Merošine, koja u ponudi ma šljivu i dunju. Rakiju od šljive, sa sopstvenih zasada, prave prepekom od čačanske rodne i stenlej šljive i čuvaju je dve godine u barik buradima od 225 litara pa „srednje tostirano” iznose na tržište.
Dunju peku od leskovačke, čija je aroma, kako kažu, bez premca. Po Ilićima, postoji jedna reč koja je uvek garant da je rakija dobra – to nije tradicija ni iskustvo – već porodica, mesto u duši gde caruju „ljubav, blagost i toplina” – baš kao i u njihovoj rakiji.
Iz sasvim drugog fazona nastaje rakija „Aps”, zaštitni brend destilerije Okružnog zatvora u Smederevu, i to u varijetetima: jabuka, kajsija i šljiva.
– Sve voće je sa naše zatvorske ekonomije, a zatvorenici aktivno učestvuju u njenoj proizvodnji u svakom koraku izrade, osim finalnog – samog pečenja, ističe, ne bez ponosa, Predrag Nikolić, organizator za obuku i upošljavanje osuđenih lica smederevskog zatvora.
„Apsa” (k’o što ime i kazuje) nema u slobodnoj prodaji već se može pazariti samo u prodavnici zatvorske ekonomije (1.500 dinara jabuka, 1.700 šljiva i 2.000 kajsija), a po Nikolićevim rečima, posetioci ovakvih smotri „oduševljeni su” idejom, nazivom, pakovanjem (u stilu francuskih konjaka) i uopšte poslovnim gestom.
A, kad je kod cuge reč, tu je i prava domaća koji se baš tako zove – „Tzuga”, destilerije „Rajin” iz Banatskog Novog Sela.
Jezički puristi su im donekle zamerali „što logo brenda nije na ćirilici” ali se ovako ispisana – tzuga – čita cuga na svim jezicima sveta. I ispija.
– Rakiju pečemo već 10 godina a destilerija je registrovana pre tri, kaže Milica Rajin dok nas upoznaje sa asortimanom „Tzuge”: od maline, borovice, medicom (medovača – idelana za pesmu i lek) – za koju su nagrađeni velikom zlatnom medaljom na ovom festivalu, šljive odležale u hrastvovim buradima sa određenim procentom kestena), viljamovkom (od prezrelih krušaka), kajsijom (iz Miokovaca kod Čačka), dunjom (od 41,5 posto alkohola) i kanabis varijantom u destilatu sa vinima.
I priča destilerije „Zlatna kap” iz Sjenice zasnovana je na tradiciji, ljubavi, prirodi i kaviltetu, a od njihovih proizvoda izdvajaju se dve rakije od divlje kruške (potrebno je 100 kiligrama voća da bi se dobili tri-do četiri litra ljute) i zlatne, bukvalno sa listićima 23. karatnog jestivog zlata. Ima to i svoju cenu flaša od 0,7 litara – 7.000 dinara, u fri šopovima i skuplje.
Tik do njih „Prokovača” iz Barajeva. Po nadimku Proke, mentora sa farme koji je svoj rijaliti brend pre četiri godine „pretočio” u rakijski od požegače (madžarke) trećina i dve čačanske rodne. Dvostruki destilat odležao u buretu stvoren zarad, ne samo zadovoljstva ljubitelja rijalitija, već i dobre kapljice. Živeli.
Tradiciju pečenja rakije od predaka nasledili su i u Destileriji „Blagojević” iz Svrljiga, pa se njihov produkt od dve vrste šljiva, ne bez razloga, zove „Nasleđe” (star tri godine – klasik, pet – ekskluziv i osam – limited), a tu je i njihova dunja. Destilerija postoji tri godine, a na tržištu su bukvalno od ovog meseca. Srk za premijeru.
Godinu dana duže postoji „Jardli”, destilerija iz Brusnice, kod Zaječara. Oni proizvode jabuku, krušku, šljivovicu, ali je glavni adut ovih rakijaša iz istočne Srbije – dunja.
Kruška i to dve sorte su kumovale rakijama „Carmen” i „Abate Fetel” destilerije „Pirum” (pure pear) iz beogradskih Jajinaca, a tu je i Vinarija „Tikveš” iz Severne Makedonije (daje međunarodni šmek šumadijskom festivalu) sa dve vrste loze – obe „žolta” (k’o da smo tuka kod Gazda Kire u „Senkama nad Balkanom”).
Specijalno za festival u Kragujevcu „Tikveš” premijerno prikazuje i svoje konjake VSOP (oznaka starosti) i XO (extra old) toliko nove na tržištu da još uvek namaju zvanično ime brenda. Može da se proba.
Svi putevi, pa i šumadijskog festivala, vode do „Potpisa” iz Zuca podno Avale, tradicionalne proizvodnje istoimene zanatske destilerije.
– Svojim potpisom garantujemo kvalitet proizvodnje „Potpisa” iz naših voćnjaka šljive, dunje, kajsije koje su odležale pet godina u hrastvovom buretu, „potpisjuje” se Dejan Rajković iz ove destilerije sa obronaka Beograda.
Rakijska karta „Akova” (prigodno ime) nudi sedam vrsta rakijskih brendova ali raritet je od šargarepe. Iznenađujuće, uz aeriranje od 30 sekundi (za isparavanje enzima i mirisnih nota) u čaši se i dalje oseća blagi ukus mlade šargarepe. Nesvakidašnje, novo ali dobro. Ide.
– Rakija je deo porodične tradicije, časti i ugleda a odnos prema njoj kod nas veoma emotivan, primetio je na svečanom otvaranju Goran Mijalilović, ispred Asocojacije kao organizatora dodavši da je naš narod oduvek smatrao da je najbolje mesto za temelj kuće tamo gde je bilo stablo šljive.
Mijailović je podsetio i da je knez Milioš zabranio da se od seljaka uzima kazan za pečenje rakije kao zalog za zajam jer je znato da je to „temelj svakog domaćinstva u Srbiji”.
– Koliko znanja, tradicije i ljubavi staje u ovu čašicu. Živeli, istakao je na otvaranju prigodnom zdravicom Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije.
Pa, sledi red „sokolica”: medovača, dunja, kajsija, kleka i orahovača i slavna „Stara sokolova” – premijum od užičkog „Globala” sa četvrt veka tradicije.
Najstarija destilerija na ovim prostorima „Zarić” iz 1946. godine sa gamom rakija romantičnih naziva: „Kraljica”, „Magija”, „Nirvana”, „Koketa”… i najčuvenijim svojim proizvodom „B. B. klekovačom” koji postoji na našem tržištvu već skoro sedam decenija. Destilerija sa najvećim kapacitetom na ovim prostorima u čijim buradima trenutno „odležava“ više od milion litara rakije.
Tu je i „Pruna” iz Vukovića kod Klenje sa „travarkom” i „tamnjanikom”.
Deo sa destilerijama iz okoline Kragujevca počinje sa „Čolić” iz Kutlova i njihovom „Dostojnom” (dostojna predaka): šljivovicom, viljamovkom, dunjevačom, jabukovačom, medovinom i kajsijevačom a nastavlja „Gružanskom niti” iz Guberevca i proizvođačem „Aleksić prvi”. Sve made in Šumadija.
Iz Čumića tu je uvek „Zavet” rakijski brend koji tradiciju vuče još iz porodičnog nasleđa Mijailovića od 1831. godine sa svojom naslovnom markom od pet i deset godina ali i petnaestogodišnjim „Zavetom 190”, šljivovicom – kompozicijom sorti požegače, crvene ranke i čačanske rodne dobijene dvostrukom destlerijom.
Ništa manje slavni „Stari hrast”iz Žirovnice koji od 2008. godine proizvodi i vino pored rakije ovenčan brojnim medaljama i priznanjima za oba i Podrum „Pevac” iz Cvetojevca sa rakijama autentičnih ukusa: dunjom, šljivom, malinom, kajsijom i lozom.
I oni imaju zlatnu ponudu „Zlatni pevac” sa listićima zlata (limitirana serija rakije od dunje), ali i „desetku” od ranke, „Debeljka” liker od oraha (po prezimenu tehnologa Debeljakovića, odležalim pet godina i oplemenjenim aromama zelenog oraha, vanile i narandže) i srodne proizvode od maline ili pelinkovac.
Iz Cvetojevca tu je i porodični podrum „Dramić” sa svojim ljutim prepečenicama od tri do 30 godina, koji kao registrovana destilerja postoji tek petu godinu, ali je priča i tradicija pečenja rakije u cvetojevačkoj porodici Nikolić – Dramić mnogo duža i traje već više od veka.
Sve je počelo još 1919. godine kada su se petorica braće Vlaja, Svetolik, Velja, Toma i Radosav (pradeda naše sagovornice) posle prelaska Albanije i Solunskog fronta vratila iz Velikog rata. Više od veka tradicije na uvid i degustaciju u Ekskluziv centru. Može.
Sa ramaćkih visova „sleteo” je i štand „Dara visova” sa svojom standardnom ponudom, višestruko nagrađivanom „zlatnom” od 15 godina, klasičnom šljivovicom od tri godinice i kajsijom a iz podrudničkog kraga Vlakče Destilerija „Kolarević” sa „Kaluđerkom rakijem” od kruške sveže mirsnom, tipično za ovu sortu (inače, francuskog pokrekla).
„Šljivoproduk” iz obližnjeg Šljivovca (logično) sa „Kapljicom” od čiste ranke i Mali podrum „Vukojčić” iz Kragujevca sa rakijskim brendom „Draža”, sa sve prigodnim pakovanjem.
Lepo upakovana u ekskluzivno pakovanje je i „Zdanje” Podruma „Korušac” u Aranđelovcu (Staro zdanje je izgorelo ali je brend preživeo ali flaširan), „Gledić” iz Kraljeva i „Dana” iz Čačka.
E, kada smo kod „pakovanja” šnjur na kraju odnosi Podrum „Nedeljković” sa flašom šljivovice uturenom u korice knige i kompletiranom sa dve rakijske čašice. Istina je da je knjiga najbolji čovekov prijatelj. Od istog proizvođača i jedinstvena na ovim prostorima odlična dudovača permijum. Živeli.
Rakija je kod našeg naroda uvek slovila i kao hrana i kao lek (posebno za dušu), ali i ozbiljan kapital. Cilj Šumadijskog festivala je da pospeši rakijsku kulturu na ovim prostorima i uzdigne je na jedan viši nivo. Po rečima organizatora ispijanju rakije treba pristupiti hedonistički. I, pristupismo, hedonistički i u svakom drugom smislu, tekuće problematike.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
