Hrana u književnosti: Vegetarijanski čili

Mi, zapravo, nismo restoran; ali će nam svakako dobro doći vaša nadoknada za gostujućeg kuvara od 250 dolara za nabavku kolica za kupovinu i posuđa za naše goste i upaljača za plin kojim ćemo paliti ringle na štednjaku. DŽosine obrve su tek počele ponovo da rastu.

Kada pripremam vegetarijanski čili, pasulj potopim prethodne večeri. Ujutro, nakon što otvorim podrumska vrata crkve, izvičem se na miševe, uključim štednjak i primim naše redovne goste koji su se prethodno cele noći grčili na tremu, počnem da kuvam pasulj.

Potom sledim sledeća uputstva: Razvrstati poklonjeno povrće. Izbaciti ono koje je toliko plesnivo da se ne može identifikovati.
Iseckati ga. Ne dozvoliti Marjani da se dočepa noževa. Zagrejati ulje u šerpama; propržiti povrće. Ubediti Akišinu decu da ne dave lutke u loncima. Posedeti s Bridžet, uplakane zbog bebe koja je umrla. Izmutiti jaja, dodati kukuruzno brašno i mleko u približno istim količinama i staviti testo da se peče. Uraditi nešto povodom Gretelinih izranjavljenih stopala.

Izmešati povrće, pasulj, sok od paradajza, čili u prahu. Praznjikavo? Pojačati jučerašnjom veknom od mesa; u kojoj je pretežno povrće, ako ćemo iskreno. Čili i kukuruzni hleb nahraniće obilno sedamdeset petoro, pedesetoro veoma obilno. Obično poslužimo njih sto, budu manje ili više zadovoljni.

Srdačno,
Dona Krauninšeld, glavna kuvarica

Prevod: Tanja Brkljač

(Iz antologije svetske kratke priče Skrati priču, priredio Srđan V. Tešin, Arhipelag, Beograd, 2015)