Foto: EPA-EFE/ ZURAB KURTSIKIDZEO umetnosti i o vinu ljudi kažu „Ja znam šta volim“, a misle „Ja volim ono što znam“.
Ukusi nisu univerzalni. Granice se pomeraju unedogled. Jedan moj prijatelj je govorio da možda uopšte nema hladnih žena već samo neveštih muškaraca. Možda uopšte nema loših sorti vina nego samo neveštih proizvođača.
Bio sam učenik Dejana Deže Živkovskog na vinskom kursu. Učenik spor i tvrdoglav ali zahvalan.
Deža nas je upozoravao na rad vina u oku, na nepcu, u nervima.
Učio nas je o kasnim berbama, biodinamičkim vinima i vinima iz amfore.
Učio nas je o elementima procene vina kao što su boja, slatkoća, balans, telo.
Govorio nam je o uparivanju hrane i vina: za nekog gulaš i vranac, za nekog smuđ i bagrina.
Učio nas je o primarnim i sekundarnim i o tercijarnim aromama (koje nemaju sva vina). O telu. O ravnoteži.
Dao nam je obilje praktičnih saveta. Ne otvarajte vino naglo. Belo dolazi pre crvenog, suvo pre slatkog, lagano pre teškog, mlado pre starog.
Vino je neodvojivo od trenutka, od raspoloženja. Na njega utiču i sopstveni i tuđi osmeh, zatvaranje očiju i zalazak sunca. Ono je subjektivnost, ili bolje reći objektivizovana subjektivnost.
– Nema boljeg vina od onog koje trenutno imamo u čaši – često je ponavljao Deža.
(Predgovor za knjigu WINE ŠKOLA Dejana Deže Živkoskog, predsednika Udruženja somelijera Srbije)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
