Hristova riza u crkvi pod Gardošem

Ovu veliku hrišćansku svetinju po prvi put u Srbiju i Beograd doneli su tokom ovog leta ruski monasi po blagoslovu patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila.

„Vojnici pak kad razapeše Isusa, uzeše haljine njegove i načiniše četiri dijela, svakome vojniku po dio, i dolamu; a dolama ne bješe šivena nego izatkana izjedna. Onda rekoše među sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocku za nju kome će dopasti. Da se ispuni Pismo koje govori: Razdijeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocku“, svedoči Jevanđelje po Jovanu. Hristovu rizu – jednodelnu tamno braon odeću bez šava, prema predanju, od kamilje dlake izatkala je Presveta Bogorodica. U tekstu na srpskom jeziku koji sa ruskim monasima prati ovu svetinju, objašnjava se da se da je reč o odeći koju je Hristos nosio na Getsimanskom vrtu noć pred stradanje i na njoj su sačuvani tragovi njegove krvi, a koja se već 12 vekova čuva u manastiru Anžetej u predgrađu Pariza. Isti izvor navodi da je tu stigla iz Carigrada i da je zbog zaštite od Vikinga jedno vreme bila zazidana u manastirskom zidu, a kasnije i isečena da bi preživela Francusku revoluciju. Kad je ponovo sastavljena ispostavilo se da nedostaje jedno parče. Čuva se u pozlaćenom kovčegu zaključanom sa 12 brava i u javnosti je u poslednjih 125 godina pokazivana pet puta.

U Žitijama svetih pominje se da je Hristova dolama pri bacanju kocke na Golgoti pripala Gruzijcu Eliozu koji je odneo u svoje rodno mesto Mchet i poklonio svoj sestri Sidoniji. Ona je sa njom sahranjena, a iz njenog groba koji je kasnije pronašla sveta Nina, izrastao je kedar sa celebnim mirom. Prema ovoj verziji, šah Abas je rizu 1625. kao dar poslao u Moskvu, gde je čuvana u Uspenskom saboru. U pravoslavnom svetu Prenos rize Gospoda Isusa Hrista praznuje se 23. jula po gregorijanskom kalendaru, a Srbija je prva zemlja u koju je ova relikvija izneta izvan Rusije.

Nikolajevska crkva, jedan od njenih srpskih „domaćina“, podignuta je sredinom 18. veka između Gardoša i Dunava, na temeljima starijeg hrama, za koji se veruje da je iz vremena pre nego što su Turci 1521. ušli u Zemun. U ovoj jednobrodnoj građevini sa dvospratnim zvonikom nalazi se jedan od najlepših baroknih ikonostasa srpske umetnosti 18. veka, koji je sa Vasilijem Ostićem ikonopisao Dimitrije Bačević. NJeno zvono teže od pola tone „saliveno“ je u Zemunu, vitraži su urađeni u Somboru, a u njenoj porti bila je otvorena Opšta srpska osnovna škola za podizanje mladeži u kojoj je jedan od učitelj bio i Joakim Vujić, o čemu svedoči spomen ploča na parohijskom domu iz 1902. godine. Ima bogatu riznicu, u kojoj pored čestice moštiju svetog apostola Andreje Prvozvanog, kome se svake srede služe Akatist i moleban, posebno mesto imaju zastave zemunskih zanatskih esnafa. U Nikolajevskoj crkvi, koja 71. godinu ima status spomenika kulture, u toku su radovi na kompletnoj obnovi.

Jelena Tasić