Hurgada (2): „More sa sedam boja“

Bum doživljava osamdesetih godina, kada Egipćani uviđaju da od turizma može dobro da se zaradi i da imaju divno Crveno more, koje, zbog izuzetne lepote zovu i „More sa sedam boja“. Bogato koralima, florom, faunom, omiljena je ronilačka destinacija. Zbog tople klime sezona u Hurgadi traje cele godine. Temperatura vazduha je tokom januara 20-22 stepena, u februaru dostigne 25, od marta oko 30. U julu i avgustu je veća od 40. Kako je razlika između temperature vode i vazduha mala, uglavnom je kupanje u moru moguće skoro cele godine.

Hurgada ima oko 200 hiljada stanovnika i podeljena je u tri dela: El Dahar (stambeni deo u koji turisti uglavnom ne zalaze), Sakalu (centar grada u kome se nalazi niz hotela, prodavnica, restorana) i Memšu (novije, uređeno šetalište, sa hotelima, restoranima, tržnim centrima) Duž obale dugačke 50 kilometara nalazi se oko 250 hotela, većinom sa četiri i pet zvezdica. Turistima se preporučuje da ne propuste krstarenje, ronjenje, obilazak Rajskog ostrva, obližnjeg Luksora, antičkog Karnaka, hrama kraljice Hatšepsut, Doline kraljeva. Smeliji se mogu odlučiti i za safari u Sahari, odlazak do Kaira (udaljen skoro 500 kilometara), obilazak piramida u Gizi.

Za razliku od elitnijeg i skupljeg Šarm el Šeika, koji je stvoren za turiste i predstavlja „grad hotel“, u Hurgadi možete da vidite kako žive „obični“ Egipćani. Gradi se na svakom koraku, hoteli, apartmani samo niču. Ali, tik uz luksuzne hotele, u Sakali možete videti prave favele. Stopa siromaštva u Egiptu je visoka, a prema nekim podacima više od 25 odsto građana živi sa oko dva dolara dnevno. Socijalne razlike su značajne, a izgled ponekad može i da prevari. U Hurgadi se od marine do glavne ulice Šeraton nalazi vrlo siromašno naselje, koje liči na „naša“ romska. Đubre, beda, bosa deca na prašnjavoj ulici… Onda vam turistički vodič koja u Hurgadi živi već 13 godina objasni da u toj ulici žive i pravi bogataši. Prema njenim rečima, pojedine porodice u toj siromašnoj ulici vlasnici su značajnog dela obale Crvenog mora i ogroman novac su zaradili i zarađuju od zakupa koje im plaćaju hotelijeri u Hurgadi. Na logično pitanje zašto onda žive tako jadno, odgovor je – navikli su, zadovoljni su i nije ih briga kako ih ostatak sveta gleda. I dalje mi je teško da poverujem da neko živi u bedi, a ima milione „u slamarici“ ili banci, ali „ako su slagali mene i ja lažem vas“.

Hurgadi se polako i sigurno vraćaju strani turisti, pa i iz Srbije. Ko jednom dođe na Crveno more, po pravilu se vraća, a neki su se odlučili i da kupe povoljne apartmane. U Hurgadi tako živi oko 20 hiljada stranaca. Najviše je naravno Rusa. Zato su znaci u gradu najčešće na arapskom i ruskom. Kažu da u gradu postoje i četiri ruske škole.