„Da nisam Egipćanin, voleo bih da to budem“, reči su Mustafe Kamila, advokata, novinara, političara, koji se krajem 19. i početkom 20. veka borio za punu nezavisnost Egipta.
Bio je patriota i nacionalista, popularan i poštovan, a sunarodnici su mu podigli mauzolej pored Citadele u Kairu. Bez obzira na težak život, teškoće i krize sa kojima se Egipat konstantno suočava, građani ove zemlje ponosni su na svoju državu, narod, prošlost, veru… Čak i kad nije nacionalni praznik, šetalište Memša u Hurgadi okićeno je državnim zastavicama. Domaćini će, bez obzira na to što su navikli na turiste koji ih decenijama posećuju, redovno svakog pitati odakle je, da li je već bio u Egiptu, kako mu se sviđa? Žaliće se da život nije lak, ali oni svoj Egipat vole.
Vole Egipćani i fudbal prosto neverovatno. Kada TV prenosi neku utakmicu domaćeg prvenstva ili neke strane lige, kafići i restorani su puni i svi u Hurgadi gledaju, glasno navijaju. Mladi, stari, muškarci, čak i žene… Stadioni u Egiptu su ipak skoro prazni i to zbog nereda na fudbalskoj utakmici u Port Saidu februara 2012. u kojima je poginulo 74 ljudi. Nakon incidenta Egipatska fudbalska asocijacija je zabranila prisustvo gledalaca na stadionima. Zabrana je posle nekoliko godina delimično ukinuta, ali su stadioni vodećih klubova i dalje prazni. Zbog učešća u neredima na stadionu u Port Saidu, Egipatski kasacioni sud potvrdio je deset smrtnih kazni navijačima, 40 je kažnjeno od jedne do 15 godina zatvora.
Egipat se sprema za predsedničke izbore koji će biti održani od 26. do 28. marta. Euforije i izborne groznice ipak nema. Pobednik se znao i pre raspisivanja izbora. Abdel Fatah El Sisi, predsednik Egipta i nekadašnji načelnik vojske čvrsto kontroliše vlast, kandidovao se za novi mandat i imao je samo jedan problem – manjak protivkandidata. Nekako su čudno skoro svi zainteresovani, brzo odustajali od kandidature. Neki iznenada privedeni, drugi napadnuti, treći se žalili na pretnje. I onda je El Sisiju „na crtu“ izašao Musa Mustafa Musa, za kog se veruje da je „režimski“ kandidat. Pokušao je pre neki dan da organizuje predizborni skup u Kairu, ali niko nije došao.
Izgubili su, čini se, Egipćani nadu i želju za promenama. U Hurgadi se krajem prošlog meseca nije osećala izborna groznica, ali je bilborda bilo, naravno El Sisijevih, uz poruku, na arapskom i engleskom, „Ponos Egipta“. Ako vas ne zanimaju ni fudbal ni politika već šoping, Hurgada vam baš i ne nudi previše. Egipatski pamuk je poznat kao najkvalitetniji i preporučuje se da kupite bilo kakvu tekstilnu robu, peškire, majice, tunike, posteljinu… Ali, pazite da bude „Made in Egypt“. Glupo bi bilo da u Hurgadi kupite nešto kinesko. Cenkanje je naravno obavezno, mada u retkim radnjama imate i fiksne cene. Ipak je Hurgada pre svega za uživanje na plaži i kupanje u Crvenom moru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.