I stres dovodi do problema sa stomakom: Kako da nam creva ne budu „nervozna“, objašnjava dr Marković

Na pitanje o tome – kako to da i creva mogu da budu nervozna i šta nam time poručuju, docent doktor Srđan Marković, gastroenterolog, za RTS naglasio je da je reč o starom izrazu „nervozna creva“, koji upućuje na funkcionalne poremećaje i poremećaje funkcije creva.

„To je, da kažem, medicinski izraz – sindrom iritabilnog kolona, odnosno sindrom nervoznih creva. Čest stres, nepravilan način ishrane kao jedan, da kažem, od inicijalnih faktora za ovu pojavu, kao neki konstantni simptom ove pojave jeste taj bol u trbuhu koji često može da natera čoveka da ode kod lekara, da se bol u trbuhu ispita, a da se kao finalna dijagnoza dobije sindrom nervoznih creva.

Definitivno, ovo je poremećaj funkcije digestivnih organa, mi prosto ne nalazimo nijedan problem vidljiv endoskopijom. Mi kao gastroenterolozi, radimo gastroskopije, radimo kolonoskopije, mi na toj kolonoskopiji ne vidimo nijedan supstrat, i tek onda možemo da kažemo, na osnovu tih kliničkih simptoma, da se radi o tom sindromu nervoznog creva”, rekao je dr Marković za RTS.

U simptome, osim karakterističnog bola u stomaku tipa grčeva koji prate poremećaje pri pražnjenju.

„Pacijenti mogu da imaju i proliv, mogu da imaju i zatvor, ima više tipova tog sindroma nervoznog creva. Mogu biti blaži oblici, mogu biti teži oblici, mogu definitivno da budu nešto što ograničava kvalitet života pacijentima. Nekad može da bude u smislu da ograničava čoveka da ode na posao. I definitivno postoje teže forme, gde je bol u trbuhu, dijareja, gde vi morate da gađate terapijski taj dominantni simptom. Ako je bol dominantni simptom, vi ćete dati lek koji može da ublaži taj bol. Ukoliko je dijareja osnovni simptom, definitivno gađate taj simptom. Postoji algoritam koji je dobro ustanovljen i kako se ova pojava leči“, objasnio je doktor Marković.

U terapiji pacijenata nekada mora da se uključe psihoterapeut i nutricionista. Navedeni poremećaj zovemo bolešću savremenog doba.

„Taj stres kome smo svi na neki način izloženi, upravo način ishrane, da čovek jednom dnevno ima obrok koji je obilniji, dovodi do distenzije, do nadutosti, u većoj meri to što nema čovek tri obroka dnevno, dve užine. Treba da krenemo od sebe, kako živimo i kako se hranimo, to je na prvom mestu. Na drugom mestu jeste genetika, na trećem mestu jeste odrastanje, psihološki momenti u životu, ljudi koji imaju osetljiviji gastrointestinalni trakt i osetljiviji stomak“, dodao je.

Doktor Marković kaže da hrana ipak nije jedini faktor rizika: „U crevu ima deset na četrnaesti bakterija, crevo je ogromno, da kažem, ima ogromnu površinu negde u tim crevnim resicama, kad krenete od želuca, tankog creva do debelog creva, gde prosto imate i veliki broj bakterija, i veliku apsorptivnu površinu gde se prosto zakači neki mikroorganizam koji nije baš dobar, a imate uvek borbu dobrih i loših bakterija i dobro znamo i za mnoge probiotske dobre kulture koje da pomognu u očuvanju digestivnog zdravlja.“

Pravi put do dijagnoze

Sagovornik RTS-a dodaje da da ovaj sindrom ne treba uvek olako pripisivati stresu, već da treba isključiti organske bolesti, polipe na prvom mestu, Kronovu bolest, ulcerozni kolitis, pa tek onda doći do dijagnoze.

„Hronična tegoba koju čovek ima, treba da dovede do odgovarajućeg lekara, koji će sprovesti dijagnostiku. U ovim slučajima je sve u laboratoriji potpuno uredno, znači laboratorijski nalazi, krvna slika, analize stolice, sve je tu praktično bez ikakvog ispada, i prosto se kreće dalje sa dijagnostikom u smislu kolonoskopija, koja je opet uredna. Vi tražite polip, vi tražite tumor, kao što sam rekao, vi tražite organski supstrat, ali to ne nalazimo u sindromu nervoznog creva“, ispričao je dr Marković.

Dodaje da je kod sindroma nervoznog creva prvi terapijski momenat – dijetetski režim i eliminacija hrane koja pravi problem i savetuje da dan treba započeti prvo bez stresa, a potom i nekim laganim obrokom koji prija.

„Definitivno u lečenju treba dobar razgovor, da pacijenta razumemo, da napravimo i dijetetski režim, da mu objasnimo šta je u prirodi problema, da definitivno shvati da je zdrav, ali da ima taj poremećaj, da na neke stimuluse iz spoljašnje sredine reaguje veoma burno, što bi rekli, reaguje stomakom“, zaključio je docent doktor Marković.