Ikea efekat

Tim nazivom može se opisati ono iskreno hvalisanje amaterskom kreacijom koja je, iako možda i daleko od savršene, rezultat ličnog truda.

Nije poznato da li je nedavno preminuli osnivač kompanije IKEA Ingvar Komprad ovo imao na umu kada je osmišljavao poslovnu politiku. Tek, prema jednoj anegdoti, ideju je dobio kada je video kako ljudi rasklapaju nameštaj da bi ga prevezli automobilom.

Dva naučnika, Majkl Norton sa Harvarda i Den Arijeli sa Univerziteta Djuk 2011. godine su istraživali ovaj efekat i njihovi eksperimenti su, piše Predrag Stojadinović u knjizi „50 kognitivnih pristrasnosti za koje treba da znate“, pokazali da sklapanje proizvoda utiče na vrednost koju mu potrošači pridaju. U njihovim eksperimentima ljudi su sklapali IKEA kutije, pravili kreacije od Lego kocki i pravili origami figure.

„Rezultati ukazuju na to da ljudi koji su primenili sopstveni rad i trud da sastave neki proizvod, čak iako su to loše uradili, ipak vrednuju krajnji rezultat mnogo više nego da su ga samo kupili već završen“, objašnjava Stojadinović. Efekat se javlja i kod majstora i „uradi sam“ profesionalaca jednako kao i kod potpunih laika.

U praksi to znači da će ljudi radije izdvojiti više novca za stolicu koju kod kuće treba sami da sklope, nego za potpuno istu stolicu, ali već sklopljenu u radnji.

No, postoji jedna važna komponenta: IKEA efekat javlja se samo ako smo završili posao, bilo da je to sklopljen nameštaj, kreacija sastavljena od Lego kockica, origami složen od papira… Nedovršen posao ili uništena kreacija ne izaziva IKEA efekat.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs.