Indija: Skrivena blaga jedne imperije

Jedna od njenih karakteristika je jarko crvena boja, poput nara.

Prvi mogulski sultan Babur (1483-1530) došao je u Radžastan iz Fergane, plodne doline sa mnoštvom voćnjaka u današnjem Uzbekistanu. Odlučivši da ostane u novim krajevima, naložio je arhitektima da izgrade raskošne bašte i zasade voćnjake, pored ostalog njemu omiljenog nara. Važnost nara se ogleda i na mnogim kamenim ornamentima unutar tvrđave u Agri.

U tvrđavi svojevrsnom gradu usred grada, jedna od krasota je Šiš mahal (Palata ogledala), sa zidovima koje oblaže preko hiljadu svetlucavih ogledala. Dalje na istočnom kraju su Musaman burđ i Kas mahal, prelepe osmougaona kula i palata od belog mermera gde je Šah Šahan bio zatočen do smrti 1666, a njegovo telo potom barkom preko Jamune preneto u Tadž Mahal. Tu je i Mina masđid, sultanova mala privatna džamija, i ona od belog mermera.

Tu je i prostrano dvoriše, Anguri Bagh, od skora obnovljen vrt. Neupadljiv ulaz – koji je zaključan – vodi niz mnoštvo do dvospratnog lavirinta podzemnih soba i hodnika u kojima je Agbar čuvao svojih 500 žena.

Uske ulice, zakrčene mnoštvom ljudi i vozila, živopisni bazari specijalizovani za pojedinačnu robu – odeću, obuću, tkanine, nakit, začine, rukotvorine od mermera, tezge sa lokalnom hranom – bivoli, pa čak i slonova korišćeni za tegljenje, vode na severozapad Agre, do Sikindre. Tu je mauzolej Akbaru, „Velikom“.

Građevina je dokaz da su mogulski vladari znali kako da sebi sagrade nezaboravno mesto večnog počinka. Usred vrtova, u grobnicu se ulazi kroz masivnu i visoku kapiju. To je lepa građevina sa četiri kule na vrhu, ukrašena zadivljujućim kružnim geometrijskim i cvetnim ukrasima. Boja zidova, suprotstavljeno crveno-bela, podseća na okamenjenu zemlju severne Indije.

Natrag u centru Agre, na obali severno od Tadž Mahala je Itimad-ud-Daulah, grob Mirze Gijaz bega. Persijski plemić, čijoj je unuci Mumtaz Mahal posvećen Tadž, bio je vezir sultana Đahanđira. Jedna o Đahanđirovih žena, Nur DŽahan je ocu gradila grobnicu od 1622. do 1628.

Mauzolej zovu „Mali Tadž“. Sa razlogom jer, mada manjih dimenzija, ima mnoge karakteristike čuvenijeg rođaka.

U središtu lepo ograđenog parka, „Beba Tadž“ je blistava mermerna građevina, sa kvadratnim paviljonom na krovu i četiri osmougaone kule. Naročito privlače sveprisutni ukrasni elementi. Lepe postavke su svetle kao pre gotovo 400 godina. „Mali Tadž“ je bio svojevrstan prototip, mnoge od dekorativnih tehnika koje su korišćene u njemu, usavršene su na Tadž Mahalu.

Konačno, Čini-ka-Ruza, spomenik na obali Jamune, čista je suprotnost čuvenom, krcatom posetiocima Tadžu. Smešten na prašnjavom uskom putu, često bez posetilaca, lokalnih i stranih, podseća na zaboravljenu belešku iz istorije Agre. Grobnica je sagrađena za Afzala Kana, važnog ministra sultana Šah DŽahana.

Tokom vekova je mnogo od bogate spoljne dekoracije nestalo. No neke površine izvanrednog umetničkog rada su ostale na caklećim plavim emajliranim pločicama na spoljnim zidovima, dok su unutra fini crteži. Očuvani deo prvobitne grobnice je i okolna bašta sa lepim zelenim travnjakom.