Indonezija (2): Bogor, malo romantično selo

Naredbom iz 1746. holandskog generalnog guvernera, naselje evropskih kolonijalista zvano Palata i devet lokalnih spojeni su u administrativnu celinu Buitenzorg (na holandskom „bez brige“). Otprilike u isto vreme, prvi put se pominje Bogor kao lokalno ime naseobine. Veruje se da potiče od javanske reči „bogor“, šećerna palma.

Buitenzorg je 1904. formalno postao administrativni centar holandske Istočne Indije. Međutim, istinsko upravljanje ostalo je u Bataviji, današnjoj Džakarti. Buitenzorg je 1924. proglašen centrom provincije Zapadna Java, da bi taj status izgubio u korist Bandunga posle oslobođenja 1945.

U Bogoru su razvijani automobilska, hemijska i prehrambena industriju. Područje oko grada se koristi za poljoprivredu. Bogor je značajan obrazovni i istraživački centar u Indoneziji. Jedan od vodećih po broju muzeja, od kojih su neki među najstarijim i najvećim u zemlji, pa je prepoznat i kao najatraktivniji turistički grad.

„Malo romantično selo“, opisao je Bogor ser Tomas Stamford Refls, koji je od 1811. do 1816. bio britanski guverner Indonezije. Refls je oformio u Bogoru privatni vrt svoje letnje rezidencije, uz pomoć botaničara iz čuvenog londonskog Kev Gardens, Vrtove su 1817. zvanično osnovali potonji holandski upravnici koji su u razvoj uključili nauku. U vrtovima još stoji spomenik Reflsovoj ženi Oliviji Marijami Deveniš.

Mnogi meštani, međutim, veruju da je prvobitna bašta koja se spominje u drevnom ediktu spomenika Batutulis („Ispisani kamen“) nastala između 1474. i 1513. u vreme Prabu Silivangija, monarha kraljevstva Padđađaran. Smatra se da je bašta pod imenom Samida bila šuma koju je kralj zasadio za očuvanje različitih retkih biljnih vrsta.

Bašta je postala poznata krajem 19. veka i posećivali su je prirodnjaci iz inostranstva radi naučnih istraživanja. Danas je Botanička bašta (Kebun Raja) predivna zelena oaza koja se prostire na 87 hektara i čini pluća Bogora.

Delovi Bašte su pažljivo negovani, poput dvorišta obližnje Predsedničke palate, drugi se na prvi pogled čine kao divlja džungla – dok ne zagledate oznake koje detaljno opisuju poreklo svakog drveta i biljka. Masivni listovi vodenih ljiljana plutaju u mirnim barama dok im korenje debelo poput užadi nestaje u dubini. Čvrsto drveće, staro i preko 200 godina, čini se da doseže do neba. Razne vrste kaktusa i velikih agava dominiraju u Meksičkom vrtu.

Botanička bašta Bogor ima preko 400 vrsta palmi (jedna stona palma dostiže impresivnih 25 metara visine), 5.000 stabala okupljenih iz tropskog sveta i širom Indonezije, kolekcije bambusa, kaktusa i ukrasnog drveća, vrt lekovitog bilja, te kuću orhideja… Zapisi pokazuju da Botanička bašta Bogor čuva 3.504 biljne vrste i 1.273 roda u 199 porodica. Tu su, takođe, cenjeni zoološki muzej, uzgajališta približno 42 vrste ptica, jezerca, dve reke, niz fontana i brdovite staze.

U Botaničkoj bašti ne treba propustiti kafe-restoran „Grand Garden Resto & Café“. To je jedinstveno i romantično mesto u Bogoru. Savršeno je i da odmorite noge posle višesatne šetnje, pogotovo što je to jedini restoran unutar Bašte.