Prvi halif, Muhamedov tast i jedan od prorokovih pratilaca, Ebu Bekr (oko 573-634) je počeo osvajanje Persije 637, a preobraćivanje na islam sa dotadašnje dominantne zoroastrijanske religije je ubrzano trajalo do IX veka. Iran je islamizovan, ali nikad nije arabizovan, za razliku od drugih krajeva koje je osvojio halifat.
Niz persijskih mislilaca, pesnika, mistika, muslimana pisali su potom vekovima o Isusu Hristu, Devici Mariji, Božiću, Uskrsu…
Jedan od najvećih srednjovekovnih persijskih pesnika Hafez (1315-1390) je povodom Božića spevao:
„Dobre vesti srce razdragano, iz daljine znak se nade vidi
Te milost duha Hristovog pred sobom svetlost širi.
Ne tugujte za prošlim, za izgubljenim, za nedostižnim,
Jer znak zore nam jasan znak daje: Spasitelj nam stiže.“
Kuran, knjiga koju muslimani veruju da im je od Boga doneo prorok Muhamed (umro 632. n. e.) ima nekoliko strofa u kojima se pominju Marija i devičansko rođenje Isusovo. O tome, smatraju pojedini islamolozi na Zapadu, Kuran razrađenije govori nego Novi testament. Otuda je 1960-ih u dokumentima Drugog Vatikanskog koncila navedeno kako u islamu postoji nešto od istine o božanskom.
„A kada meleki (anđeli) rekoše: O Merjema, Alah ti javlja radosnu vijest, od NJega Riječ: Ime će mu biti Mesih, Isa, sin Merjemin, biće viđen i na ovome i na onome svijetu i jedan od Alahu bliskih.“ (3:45 Kuran).
Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću imati dijete kada me nijedan muškarac dotaknuo nije – „Evo tako – reče – „Alah stvara ono što On hoće. Kada nešto odluči, On samo za to rekne: „Budi!“ – I ono bude.“ (3:47 Kuran).
„I poučiće ga pismu i mudrosti, i Tevratu (Tora) i Nidžilu (Evanđelje) (3:48 Kuran).
Na osnovu ovih i drugih stihova iz Kurana, Hamid Dabaši, profesor Iranskih studija i komparativne literature na Univerzitetu Kolumbija u NJujorku, smatra kako muslimani ne bi trebalo da imaju teoloških problema u obeležavanju, proslavi, radovanju rođenju Hrista kao proroka kojeg je poslao Bog. Dabaši navodi i da se Isus Hristos rodio u Palestini, gde su ljudi kroz istoriju bili Jevreji, hrišćani i muslimani, govorio je aramejski, jezik iz iste grupe sa hebrejskim i arapskim, a potiče iz iste proročke tradicije kao Mojsije i Muhamed.
Dabaši smatra da je čuveni Sufi učitelj Ibn Arabi (1165-1240) u vlastitim radovima, pogotovo u poglavlju, „Mudrost proročanstva u Isusovoj reči“, u svom remek-delu, Fusas al-Hikam /Dragulji mudrosti nastojao da unese konceptualni sklad muslimanskog i hrišćanskog shvatanja Isusa. Kroz doktrinu „Jedinstvo bića“, Ibn Arabi se prilagodio pitanju sinovstva u hrišćanskoj doktrini: Isus se pojavljuje kao „Savršeni čovek“ i „Pečat svetaca“. Ibn Arabi navodi odrednice iz Kurana o sposobnosti Isusa da oživi pticu od gline kao izraz Božanske volje.
Muslimanski pesnik iz 11. stoleća Omer Hajama, čuven zbog njegovih dragocenih katrena (četvorostiha), svojevremeno bio poznat kao matematičar i astronom te dao trajni doprinos algebri, mapiranju lutajućih zvezda i računanju tačnih kalendara. Za praznične dane poručuje:
„Sada Nova godina oživljava stare želje,
Zamišljena duša u samoću se povlači,
Gdje bijela ruka Mojsijeva na grani
Gasi, i Isus iz tla uzdiše.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
