Irska (2): Zelenilo i krepki napitak

Stara destilerija je prestala sa radom 1954. i pretvorena je u muzej. U drugom delu kompleksa je dograđeno postrojenje koje i danas radi proizvodeći dosta kvalitetan KILBEGGAN WHISKEY, cenjen među irskom dijasporom, što nije neobično, jer se 90% produkcije izvozi u SAD i na Kanarska ostrva gde se većina Iraca odlučuje da provede svoje penzijske dane… Naleteo sam na podatak da je Irska jedina zemlja koja ima više svojih građana van svoje istorijske postojbine.

Treći utisak ZELENO (zelena, zelena trava doma mog – Green, Green, Grass of Home… 1966). Svi se sećate te pesme Velšanina Toma DŽonsa. Prva asocijacija, po izlasku iz Dablina, koji je priča za sebe, jeste zeleno… Kao u Baskiji, 50 nijansi zelene, čisto… čisto… Ako sam tu svoju impresiju, Baskijsku, nazvao Red and Green, ovu, Irsku bih mogao sa recimo, Green and Gray. Sivo zbog neba, iz koga malo pa malo počne da rosi, pada, ne modra već siva kiša, malo zbog oblaka a više zbog kamena od koga su napravljene sve crkve, tvrđave, stare kuće… Kamen svuda gde je potreban: po poljima, brdima, ogradama, međama…

Putešestvujući po grofoviji Galvej, oblasti Konemara, pored jezera i reka sa najčistijom vodom, put nanese na Kajlmorsku opatiju (Kylemore Abbey) koju bedekeri ubrajaju u najromantičniji zamak Irske (kažu da ih ima stotinak). Na mene nije ostavio veliki utisak, možda posle gledanja serije Daunton Ebi, jer je ovaj zamak znatno manji. Ali ga izuzetna priča koja počinje pravom romantikom i velikom ljubavi, da bi ga sudbina predavala iz ruke u ruku čini zanimljivim… Tu se umešao i jedan kockarski dug zeta prvog vlasnika, ali i jednog velikog sestrinstva opatica koje su ga oživele i drže u životu dan-danas, mada je on opet promenio titulara.