Irska: Golvej na ivici Evrope

Na zapadnoj obali Irske klima se menja iz sata u sat; vetar, kiša i magla najčešće su udruženi sa snagom okeana.

Vetar i talasi su se poigravali brodićem, pa iako nije bilo kiše, mokri smo pristali uz obalu najvećeg od tri ostrva.

Kamena ploča, kojoj se mogu sagledati ivice, izdignuta iznad mora oštro odsečenom obalom, koja je okružuje kao zid – to je Inis Mor. Pristanište, Cill Ronain, ima urbani izgled, a van njega, kuće od kamena pokrivene slamom razbacane su po celom ostrvu.

Do njih se dolazi pešice ili biciklom. Putevi su oivičeni visokim ogradama od naslaganog kamenja. Zidovi čuvaju ono malo plodne zemlje, koju ostrvljani prave mešanjem morske trava i peska; ona je dovoljna za oskudan rod krompira, a trava i cveće koriste pukotine u stenovitom tlu.

Aranska ostrva ušla su u literaturu i film početkom prošlog veka, kao mesto slobodnog, ali teškog života u surovoj klimi, enklava čistog gelig jezika, danas zvaničnog jezika u Irskoj i spomenika prehrišćanske, keltske i hrišćanske tradicije.

DŽems DŽojs je, opisujući ostrva, pomenuo da je sveti Brendan odavde krenuo preko okeana i hiljadu godina pre Kolumba prispeo do obala Floride.

Na povratku s ostrva u Golvej, hteli smo da vidimo čuvene Moherske litice, iako su se prirodne sile udružile; počela je da pada kiša, „onako kako samo u Irskoj može da pada“ (DŽojs).

Snaga okeana ponovo se pokrenula i sada već visoki talasi nanosili su brodić na podnožje litica, a onda ga ponovo vraćali na pučinu; kao da smo jurišali na neosvojivu tvrđavu.

Zaista, pred nama je bio vertikalni zid visok preko dve stotine metara, nastao razornim delovanjem okeana, golo sivo stenje izbrazdano mrkim slojevima; brodić su punili mlazevi kiše i talasa.

Tešila nas je pouka koju su irskom književniku Sindžu dali na ostrvima: „Onaj koji se ne boji mora, taj će se udaviti“. Obala je bila začudo mirna, idilična i zelena, puna irske deteline.

U Golveju se živi na trgovima – centralni trg nosi ime DŽona Kenedija, čiji su preci odavde – ulicama i u pabovima; ima specifičnu mešavinu kuhinje i umetnosti i evropska je prestonica kulture u 2020. godini.

Nekada lučki i trgovački grad, kojim je vladalo četrnaest „plemena“ – trgovačkih porodica, čuva uspomenu na najmoćniju, porodicu Linč: kula i prozor na kome je otac porodice obesio svog sina, zbog ubistva suparnika.

U blizini Golveja živeli su Oskar Vajld i Viljem Batler Jejts, kome su dolazili Dordž Bernard Šo i Šon O’Kejsi.

Neobična mesta u gradu inspirisala su poeziju trojice irskih nobelovaca. Jejts je posvetio pesmu konjskim trkama, a Šejmus Hini, koji je ovde proveo medeni mesec, kupačicama na gradskoj plaži.

DŽojs, čija je žena Nora Bernakl iz Golveja – posetili smo muzej u njenoj rodnoj kući – napisao je pesmu o gradskom groblju, na kome je sahranjen dečak, njena ljubav iz detinjstva.