Irska: Poljubac stene rečitosti u Korku

Kada se oni na trenutak raziđu, otkrivaju se nestvarno lepi brdoviti predeli sa nasumce razbacanim kamenim kućama i mali zalivi sa ribarskim naseljima.

Na kružnom putu („Ring of Kerry“) oko poluostrva Ajvera (Iveragh), smenjuju se divlji i pitomi pejsaži, pored i nadomak obale okeana, a u usamljenom seocetu Votervil, na ledini, iz magle izranja bista Čarli Čaplina, koji je godinama odsedao u lokalnom hotelu.

Preko gradića Kilarnija okruženog jezerima, dolinom reke Li stiže se do najvećeg ovdašnjeg naselja i drugog po veličini grada Irske, Korka.

Ovaj grad osnovao je irski svetac Finbar na rečnim ostrvima, blizu ušća reke u razuđeni zaliv, koji gradu daje jednu od najboljih prirodnih luka na svetu.

Ulice Korka su nasuti rukavci reke, a građevine odražavaju nekadašnje bogatstvo grada kao najvećeg svetskog proizvođača putera i centra pomorske trgovine.

Obalama dominiraju dve katedrale, znak verske dihotomije meštana.

Ali, u Korku treba boraviti prvenstveno zbog opuštene atmosfere njegovih pabova i restorana.

On je gastronomska prestonica Irske.

Kork izlazi na more preko gradića Kouv (Kobh), koji je njegov deo, ali je očuvao sopstveni identitet.

Sa slikovitim pročeljem prema Atlantiku i nesrazmerno visokom katedralom, Kouv je bio mesto ukrcavanja iseljenika u periodu Velike gladi sredinom devetnaestog veka, kada je odavde u Ameriku zauvek otišlo preko dva miliona Iraca.

Iz luke su na put bez povratka polazili i osuđenici upućeni u kažnjeničke kolonije u Australiji.

I Titaniku je Kouv bio poslednje pristanište pre nego što se otisnuo preko Atlantika; o njegovoj tragediji svedoči muzej na obali, ispred koga je originalni drveni dok preko koga su se ukrcali nesrećni putnici.

U centru mesta je i spomenik tragediji broda Lusitanija, na početku Prvog svetskog rata.

Putnički brod sa dve hiljade putnika potopila je nemačka podmornica blizu grada; spaseno je njih sedam stotina.

Nedaleko od Korka su, okružene lepim parkom, ruševine srednjovekovnog zamka-tvrđave Blarni (Blarney Castle), u kome se nalazi legendarni „kamen rečitosti“.

Na vrhu visoke kule, zadnjeg ostatka zamka, u zid je ugrađen kamen koji, kako se već dugo veruje, daje moć rečitosti, govorništva, laskanja i ubeđivanja… ako se poljubi.

Da bi se taj čin ostvario, treba se popeti strmim, uskim i mračnim stepenicama i opružiti se na leđima iznad ponora od tridesetak metara, da bi se kamen domašio.

Za svaku slučaj, čuvar obavezno drži za noge svakog posetioca koji poljupcem stiče elokventnost.

Legenda kaže da je vlasniku zamka Mekratiju dolazio izaslanik engleske kraljice Elizabete I, da ga ubedi da prihvati njen autoritet.

Svaki put ovaj se, potpomognut kamenom, izgovarao „rečitim potvrdama lojalnosti i slatkorečivim laskanjem kraljici“, na šta je ona primetila: „Taj govori ono što ne misli.“ Da li magija kamena deluje? Ne znam, posmatrao sam ceremonijal iz podnožja.