Istorijska žetva kanabisa u Nemačkoj

Kanadska firma Afrija RX je na dobro čuvanoj plantaži, iza zidova od armiranog betona, odnegovala i ubrala oko 50 kilograma „trave“, uz veoma rigorozne bezbednosne mere, s obzirom da kanabis podleže Zakonu o opojnim sredstvima.

Iz Nojminstera roba će ići u apoteke širom zemlje, onima koji kanabis koriste zbog jakih bolova, grčeva ili nedostatka apetita, a u pismenom odgovoru na pitanje Dojče velea Afrija je navela da će u narednih 12 meseci tržištu isporučiti jednu tonu kanabisa.

Kako od 2017. nemački lekari imaju dozvolu da pacijentima prepišu kanabis, Savezni nemački institut za lekove i medicinske proizvode dao je ovlašćenje za proizvodnju konoplje kanadskim firmama Afrija RX i Aurora kanabis, kao i domaćoj starap kompaniji Demekan.

Za razliku od Afrije, Aurora kanabis uvozi biljke iz Kanade, dok Demekan planira da u trećem kvartalu finilizira farmu i potom ubrza prvu žetvu. Ove firme trebalo je da prvu isporuku državi obave krajem 2020. godine, ali je pandemija poremetila planove.

Stručnjak za kanabis Alfredo Paskual navodi da je prva žetva od 50 kilograma „simbolična“, da se ne može sa sigurnošću reći „koliko će kanabisa u narednom periodu biti ubrano i isporučeno“, a da i država snosi „deo odgovornosti za zastoje oko početka uzgoja“.

Potražnja za kanabisom kao lekom kontinuirano raste od 2017. godine, društva za zdravstveno osiguranje ne iznose precizne podatke o količini, a permanentno raste broj doza koje apoteke izdaju pacijentima. Ceni se da u zemlji ima i do 90.000 takvih korisnika.

Od legalizacije marihuane u medicinske svrhe nemačko tržište je više puta patilo od nedostatka robe, ali je pitanje da li će domaća proizvodnja moći da zadovolji potrebe. Nemačka je 2020. godine uvezla oko 10 tona ove biljke, za tećinu više u odnosu na godinu pre toga, dok tri firme kojima je dozvoljen uzgoj kanabisa godišnje smeju da požanju po 2,6 tona, a pod određenim uslovima država im može odobriti povećanje proizvodnje za po 50 odsto.

Kao naručilac država definiše cenu po kojoj se roba distribuira apotekama i ona trenutno iznosi 4,3 evra po gramu, što je „otprilike polovina uobičajene prodajne cene“.

Štefan Kramer, šef firme Hajdaj koja uvozi kanabis, smatra da će cene tokom godinu do godinu i po biti niže i da bi gram mogao da košta oko sedam evra, a cenovni pritisak nastaje zato što sve više firmi uvozi kanabis.

Kako je marihuana proizvedena u inostranstvu jeftinija, Kramer se okrenuo Portugaliji, a sledi ga sve više biznismena. U Portugaliji ima više sunca za biljke konoplje, niži su troškovi rada i manje su strogi standardi bezbednosti.

Stoga Paskual zaključuje da će, sve dok se kanabis u Nemačkoj bude proizvodio samo u bunkeru, postojati zemlje u kojima će on biti znatno jeftiniji.