Istraživanje: Biljke mogu da se iznerviraju, ali i da viču

Biljke pod stresom mogu da podignu popriličnu buku koja je za nas nečujan. Ljudi taj zvuk ne mogu da čuju, ali insekti i životinje mogu. Zvuci su otprilike jačine normalnog razgovora, ali se odvijaju u ultrazvučnom spektru, pa su za čoveka previsoki, pišu naučnici Univerziteta Tel Aviv u stručnom časopisu „Cell”.

Naučnici su zabeležili da na udaljenosti od tri do pet metara mnogi sisari i insekti mogu čuti te tonove. Oni su tokom istraživanja plasirali mikrofone na desetak centimetara udaljenosti od biljki, u prvoj verziji istraživanja iz 2019. Snimalo se i u zvučno izolovanoj prostoriji i u stakleniku. Biljke su proizvodile zvuke na frekvenciji između 20 i 100 kiloherca.

To što ne čuje ljudsko uvo, naučnici su transformisali u čujne signale koji liče na zvuk pucketanje kokica, ili kada se stisne pucketava folija za pakovanje sa mehurićima.

Algoritam razlikuje vrste stresa po tonovima

Biljke koje su bile predmet istraživanja bile su paradajz i duvan. Izlagali su ih različitim uslovima. U jednom eksperimentu imale su premalo vode, a u drugom su im zasekli stabljiku. Nije jasno da li se biljke oglašavaju da bi komunicirale as drugim živim bićima.

Da bi imali osnovu za poređenje, naučnici su posmatrali i primerke koji nisu bili izloženi težim uslovima. Ispostavilo se da biljke pod stresom proizvode znatno više zvukova u odnosu na druge, 30 do 50 na sat. A kada nisu pod stresom onda se biljke oglašavaju samo jednom na sat.

Lilijah Hadani, stručnjakinja za evolucionu biologiju kaže: „Kada paradajz uopšte nije pod stresom, onda je veoma tih”. Uz pomoć algoritma naučnici su mogli da razlikuju vrstu tona koja je zavisila od vrste izloženosti stresu.

Buka i vrištanje tokom žetve

I druge biljke kao što su kukuruz ili pšenica proizvode zvukove pod stresom, kaže se u studiji koja sažima rezultate istraživanja.

„Zato je verovatno da se prilikom žetve čuju ti zvukovi“, kaže Hadani. Njen tim je pokazao da sposobnost proizvođenja zvukova poseduju i kaktusi, vinova loza i kopriva.

A groundbreaking TAU study found that #plants emit sounds, especially when in distress, at frequencies too high for us to hear. #AI was used to distinguish different plants’ #stresscall. https://t.co/2KTmjawdTT@TauPlantSci @CellPressNews @of_sagol pic.twitter.com/PkGSRDhnob

— Tel Aviv University (@TelAvivUni) March 31, 2023

Rezultati bi mogli imati konkretnu korist za poljoprivredu. Na primer, na osnovu nivoa tonova može se prilagoditi zalivanje i na poljima i u staklenicima.

 Mehurići u sistemu 

Naučnici kažu da se uzrok zvučnog oglašavanja biljaka mora potražiti u njihovoj unutrašnjosti. Kod biljaka koje dobijaju nedovoljnu količinu vode dolazi do takozvane kavitacije – stvaranje mehurova vodene pare prilikom isparavanja. Oni se šire i skupljaju. To dovodi do vibracija.

Molekularni biolog na Univerzitetu Hajnrih Hajne u Diseldorfu Sibaji Kumar Sanjal hvali ovo istraživanje. Prema njemu, na osnovu vrste tona može se odmah ustanoviti kada biljkama nedostaje voda. „Pre svega, algoritmi i tehnika snimanja su veoma dobri“. On dodaje da je za buduća istraživanja važno da se u njih uključe i druge biljne vrste.

Prethodne studije istog tima iz Izraela već su pokazale da biljke takođe ‘čuju’ i reaguju na zvukove životinja i otkrili da morski peršun oslobađa slađi nektar kada je izložen zujanju pčele.