Istraživanje: Mladi od 18 do 22 godine su najusamljeniji

Generacijom Z obično se smatra grupa koja je rođena od oko sredine 1990-ih do ranih 2000-ih, ali još uvek nema konsenzusa o tome kada je završena. Pre toga je stigla generacija „milenijalaca“, kojima se (takođe) pripisuje da su željni putovanja, samopromocije, stalnog napredovanja, posla koji nije „od 9 do 5“ i vezan predugo uz jedno mesto, a s druge strane neprestano su pod pritiskom da im je konkurencija prejaka i da nikad nisu dovoljni.  Jedna od karakteristika takvih generacija u razvijenom svetu jeste što su im mobilni telefoni praktično produžetak ruke – komuniciraju, rade i „postoje“ preko društvenih mreža i aplikacija.

Zbog toga su brojni stručnjaci godinama govorili o njihovoj društvenoj izolovanosti i pokušali dokazati da su društvene mreže otuđile mlađe generacije, da se manje druže uživo, a i kad se druže tipkaju po mobilnima.

Međutim, najnovije istraživanje sprovedeno na 20.000 odraslih Amerikanaca (starijih od 18 godina) pokazuje da društvene mreže ne moraju bitno biti uzrok te samoće.

Šta je onda dovelo do toga da se mladi osećaju više usamljeno čak i od penzionera koji žive sami?

Istraživanje je, na primer, pokazalo da se skoro pola ispitanika (46 odsto) „ponekad“ ili „uvek“ oseća usamljeno, a njih 47 odsto je reklo da se često osećaju isključeno. Jedan od četiri ispitanika (27 odsto) retko ili nikad nemaju osećaj da postoje ljudi koji zaista razumeju kako se osećaju, a dvoje od pet ispitanika ponekad ili uvek osećaju da njihovi odnosi nemaju smisla i značenje, dok ih je opet skoro pola (43 odsto) kazalo da se osećaju izolovano od drugih.

Jedan od pet ispitanika je odgovorilo da se retko ili nikad osećaju bliski i intimni s drugim ljudima.

Ispitanici koji ne žive sami tvrde da se ređe osećaju usamljenima, dok je 43 odsto samaca kazalo da se često oseća usamljeno.

Najmlađi odrasli su najusamljeniji, ali to nema veze s društvenim mrežama

Samo polovina (53 odsto) ispitanih Amerikanaca odgovorila je da oseća da ima smislene međusobne odnose s drugim ljudima, poput na primer čestih dužih razgovora s prijateljima ili redovnog provođenja vremena s članovima porodice.

Što se tiče ispitanih koji imaju od 18 do 22 godine (generacija Z), ispalo je da je upravo ta generacija najusamljenija. Takođe, oni se osećaju zdravstveno lošije od starijih od njih.

Društvene mreže pak nisu jasan pokazatelj da njihovo „češće korišćenje“ ima veze s „više usamljenosti“.

Štaviše, čak i oni koji su najviše koristili društvene mreže imali su podjednak „indeks usamljenosti“ kao osobe iste generacije koje su ih koristile manje.

Društvene mreže su čak pomagale u komunikaciji ako su se koristile smisleno. Dakle, ako su se koristile da bi se povezivali i komunicirali s ljudima, a ne samo „besmisleno“ skrolovali newsfeedom.

Ono što je uticalo na jači osećaj usamljenosti tri su povezana faktora – fizičko i mentalno zdravlje, te nivo društvenosti, tj. ispunjavanje potreba ta tri područja.

Istraživanje je rezultiralo i nekoliko bitnih pouka.

Među onima koje utiču na naše osećaje su – da spavamo dovoljno, da imamo ravnotežu između posla i odmora, tj. privatnog i poslovnog života, da dovoljno vremena provodimo s porodicom, prijateljima i da dovoljno vremena „budemo sami sa sobom“. Najbitnije je držati ravnotežu tih područja i niti s jednim ne preterivati, tvrde autori studije.

Celo istraživanje možete proučiti na ovom linku.