Istraživanje otkriva kakva opasnost vreba iz plastične flaše za vodu

Nanoplastika je toliko mala da može da migrira kroz tkiva digestivnog trakta ili pluća u krvotok, distribuirajući potencijalno štetne sintetičke hemikalije po celom teu, kažu stručnjaci, a prenosi CNN.

Jedan litar vode u plastičnoj flaši sadrži u proseku 240.000 plastičnih čestica iz sedam vrsta plastike, od kojih je 90 odsto identifikovano kao nanoplastika, a ostatak kao mikroplastika, pokazala je nova studija.

„Novo otkriće potvrđuje dugogodišnji savet stručnjaka da se pije voda iz česme ili iz staklenih ili nerđajućih posuda kako bi se smanjila izloženost nanoplastici“, kaže Šeri Mejson, direktorka održivosti u Penn State Behrend u Pensilvaniji, koja nije bila uključena u studiju.

„Taj savet važi i za drugu hranu i piće upakovane u plastiku“, dodala je ona.

Kako ljudi stalno odbacuju ćelije kože, tako i plastična ambalaža, na primer, kada otvorite plastičnu činiju za salatu koju ste kupili u prodavnici ili sir umotan u plastiku, takođe odbacuje plastiku.

Opasnost za ljude

Mejson je bila koautor studije iz 2018. koja je prva otkrila prisustvo mikro i nanoplastike u 93% uzoraka flaširane vode prodatih od 11 različitih brendova u devet zemalja.

Nanoplastika je vrsta plastičnog zagađenja koje predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, kažu stručnjaci. To je zato što sitne čestice mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, potencijalno ometajući ćelijske procese i deponovati hemikalije koje ometaju rad endokrinog sistema.

„Hemikalije se mogu preneti u vašu jetru, bubrege i mozak, pa čak i proći kroz placentu i završiti u nerođenom detetu“, objasnio je Mejson.

„U studijama trudnih miševa, istraživači su otkrili plastične hemikalije u mozgu, srcu, jetri, bubrezima i plućima bebe u razvoju 24 sata nakon što je trudna majka progutala ili udahnula plastične čestice“, rekla je koautorka studije Fibi Stejplton, vanredni profesor farmakologije i toksikologije na Fakultetu farmacije Ernest Mario Univerziteta Rutgers u Piskateveju.

Strah potrošača ili stvarna opasnost od plastičnih flaša?

Pored hemikalija i toksičnih metala koje plastika može da sadrži, još jedno relativno neproučeno područje je da li sam plastični polimer šteti telu.

„Trenutno nedostaje standardizovane metode i naučni konsenzus o potencijalnim zdravstvenim efektima nano i mikroplastičnih čestica. Dakle, medijski izveštaji o ovim česticama u vodi za piće ne čine ništa više nego nepotrebno plaše potrošače“, rekao je portparol Međunarodne asocijacije flaširane vode rekao je za CNN da ovaj metod istraživanja treba da pregleda naučna zajednica i da su potrebna dodatna istraživanja.

Šta unosimo u sebe?

U vreme objavljivanja, algoritam studije je bio u stanju da identifikuje sedam vrsta plastike: poliamid, polipropilen, polietilen, polimetil metakrilat, polivinil hlorid, polistiren i polietilen tereftalat.

„Na osnovu drugih studija, očekivali smo da će većina mikroplastike u flaširanoj vodi proizaći iz curenja same plastične boce, koja je obično napravljena od PET (polietilen tereftalat) plastike“, rekao je glavni autor Naikin Kian, student doktorskih studija hemije na Univerzitetu Kolumbija, pa dodaje:

„Međutim, otkrili smo da zapravo postoji mnogo različitih vrsta plastike u boci za vodu i da različite vrste plastike imaju različite distribucije veličine. PET čestice su bile veće, dok su ostale bile manje od 200 nanometara, što je mnogo, mnogo manje“.

Studije su otkrile da se PET plastične čestice mogu odlomiti uzastopnim otvaranjem i zatvaranjem poklopca boce, drobljenjem boce ili izlaganjem toploti, na primer u automobilu.

Još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja, poput toga da li voda iz staklene flaše ili voda iz slavine ima manje nanoplastike u sebi, iako su neka prethodna istraživanja utvrdila da bi voda iz slavine mogla imati manje nanoplastike. Dodatno istraživanje bi trebalo da razjasni preostala pitanja bez odgovora, a do tada potrošači sami mogu da rade stvari da se zaštite.

„Na primer, možete izbeći konzumiranje hrane i pića u plastičnim posudama. Možete nositi odeću od prirodnih materijala i kupiti robu široke potrošnje od prirodnih materijala. Na kraju, trebalo bi da težimo da pronađemo alternative za plastiku u našem svakodnevnom životu kad god je to moguće“, savetuje Džejn Hulihan, direktorka istraživanja za zdrave bebe, svetlu budućnost, savez neprofitnih organizacija, naučnika i donatora posvećenih smanjenju izloženosti beba neurotoksičnim hemikalijama, a prenosi N1 Zagreb.