Foto: Shutterstock/DexonDeePrva vest o razaranju i smrti u Ukrajini bila je strašna, ali 100. vest više i nije toliko – reč je o fenomenu zvanom „zamor od empatije“, kada ljudi otupe na loše vesti i to može da bude opasno, preneo je danas nemački portal „Dojče vele“ (Deutsce Welle) istraživanje sprovedeno u SAD.
Fenomen, poznat kao zamor od empatije dovodi do toga da se izgubi sposobnost da se saoseća, reaguje i pomogne onima kojima je to potrebno.
Bred Bušman (Brad Bushman), psiholog sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD, sproveo je eksperimente koji ilustruju kako nasilje u digitalnim medijskim formatima kao što su video-igrice i filmovi, može da smanji osetljivost ljudi na patnju ili nasilje u stvarnom životu.
U jednoj studiji, 320 učenika je igralo nasilnu ili nenasilnu video-igricu 20 minuta. Posle igranja, učesnici su dobili instrukcije da odgovore na upitnik, ali su za to vreme čuli kako je izbila tuča napolju u hodniku.
„U stvari, to je bio snimak tuče profesionalnih glumaca, a jedan naš asistent je ispred prostorije šutnuo kantu za smeće i počeo da stenje“, objašnjava Bušman za DW.
Zatim su izmerili koliko je vremena bilo potrebno učenicima da pomognu čoveku koji stenje. Onima koji su igrali nenasilnu igru, u proseku je trebalo 16 sekundi, a onima koji su igrali nasilnu igru 73 sekunde.
Štaviše, kaže Bušman, oni koji su igrali nasilnu video-igru prijavili su da je tuča manje ozbiljna od onih koji su igrali nenasilnu.
„Posledica gledanja nasilnih slika je ta da otupite i mislite da nasilje i nije nešto tako strašno. Posledice u stvarnom svetu su da je manje verovatno da ćete pomoći nekome ko je žrtva nasilja“, rekao je Bušman.
Prema Bušmanu, osnovni psihološki mehanizam iza umora od saosećanja je desenzibilizacija.
„To je neka vrsta filtriranja emocija ili pažnje koja nas štiti od toga da patnja postane previše stresna. Ako merite srčane i moždane reakcije na slike nasilja videćete da su one prigušene kod ljudi koji su upravo igrali nasilnu video igricu“, rekao je on.
Ali, kako dodaje, desenzibilizacija na nasilje može biti važna strategija prilagođavanja za ljude čiji rad uključuje čestu izloženost traumatskim događajima, kao što su vojnici, humanitarni radnici i lekari.
Problem nastaje kada se ta desenzibilizacija otkrije u običnoj populaciji.
„Ta adaptacija je jedan od mehanizama koji zapravo pokreće dalju agresiju i nasilje u društvu“, rekao je istraživač i dodao da je taj zamor privremen i da se saosećanje može obnoviti vremenom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
