Italija (2): Prizori prirode i života

Tu je i Jupiterov hram napravljen u centralnom delu naspram vrha planine Vezuv. Prolazeći uzanim uličicama nailazimo na kuću sa pravougaonom odajom očuvanih zidova; u centralnom delu se nalazi nevelika kapelica specifične žuto-crvene boje, već viđena na ovom lokalitetu. Po bogatim ukrasima na njenom lučnom bareljefu pretpostavlja se da je pripadala nekom od velikodostojnika. Ostali zidovi su očuvani i do vrha ukrašeni slikama u boji sa prizorima iz prirode i iz života… Prostor između kuća je, gde su nekada bile prodavnice, iskorišćen za skladištenje iskopina pronađenih na lokalitetu spremnih za konzerviranje. U jednoj od njih se nalazi staklena vitrina sa ugljenisanim telom čoveka, dok je u drugom leži ugljenisani pas podignutih šapa. Tu mučnu sliku ubrzo je smenio ulazak u Javnu kuću sa uzanim hodnikom iz kojih se ulazilo u nekoliko uvučenih niskih sobica iznad kojih su ostali savršeno očuvani crteži polunagih devojaka (iliti – katalog izbora – koji se odnosio na mušterije). Sunčevi zraci prže nemilosrdno dok se vraćamo glatkim popločanim ulicama, polumesečastim trgovima, pored pekare sa lučnim svodom i zjapećom tamom umesto gorionika, potom izbijamo na Forum iza kojeg se uzdiže slavoluk, a na njemu tabla na kojoj zadebljanim crnim slovima piše: „EGZIT“… Istorija kaže da su Pompeju osnovali Etrurci kajem sedmog veka pre n.e. kada su podigli gradske zidine. Potom dolaze Grci, Rimljani, Španci, Burboni, Austrijanci. Grad se najviše razvijao za vreme Avgusta Rimskog, cara koji je je iza sebe ostavio najveći broj hramova sa božanstvima koje je voleo. Vizantijan Rimski nastavlja da širi grad tako da niču nove vile, kupatila, amfiteatar za 20.000 i pozorište za 500 ljudi. Sa svojih dvadeset hiljada stanovnika, smešten na kosini planine Vezuv, grad se širio na sve strane sve do kobne 79. godine (1. vek n.e.) kada je iz kratera na vrhu planine grunula vulkanska erupcija i samo za nekoliko sati zatrpala sve što se nalazilo na udaljenosti od 70 kilometara; vulkansko kamenje i otrovni gasovi ubili su sve što je bilo živo. Pepeo i prašina prekrili su grad sloj-po-sloj danima, mesecima, godinama – da bi se na kraju videla samo – glatka kosina planine Vezuv…