Julije Cezar joj je odredio mesto nazvavši je cvetnom. Procvetao je ljudski duh, čovek u središtu, umetnost kao život, stvaralaštvo kao smisao života. Evo me ove jeseni na jednom od najčuvenijih mostova na svetu.
Ponte Vekio je sagrađen 1345. godine. Draguljarnice su tu od samog početka jer su vlasnici tako izbegavali plaćanje poreza pošto su bile na „ničijoj zemlji“. A i reč „bankrot“ nastala je tu jer kada vlasnici koji su robu prodavali na tezgama („banko“) nisu mogli da plate dugove, tezgu bi policija uništila („rotto“) i eto naziva „bankrot“ („polomljen sto“ ili propast). Firenca je sve. Ona ima jednu od najveličanstvenijih sakralnih građevina, katedralu Duomo, sa jedinstvenom kupolom koju je smislio genijalni arhitekta Brunoleski. Veličanstvenost Firenci su dali članovi porodice Mediči, koji su umetnost uzdigli izjednačavajući stvaralaštvo sa božjim delom. „Neka svako igra i peva, neka srce plamti od slasti“, kazao je Lorenco Veličanstveni Mediči. Humanizam Mirandole koji je tu progovorio o dostojanstvu čovekovu („U središte sveta sam te postavio da bi svet bolje video jer znadem da ima mnogo onih, koji naličeći na paščad što uvek laju na neznance, osuđuju i mrze ono što ne poznaju i ne razumeju“). Ipak ta Firenca prognala je Dantea, a on je pisao: „Veće boli nema već sećati se svojih sretnih dana u nevolji“. Petrarka se plašio ali i nadao jer „ne hvatam ništa, a svet čitav grlim“. Bokačo u Dekameronu ismeva bogobojaznost Puča, toliko „glupog da je samo u crkvu išao i sam sebe šibao“, a dona mu Izabela, jedra ko jabuka, „morade živeti isposnički“, dok ne dođe don Feliče, mlad, lep i učen i razumede „u čemu dona Izabela oskudeva“, pa posavetova prijatelja Puča o „kraćem putu do blaženstva, što ga pape i najviši prelati taje da ne bi ostali bez darova milosrdnih na zemlji“. I onda, on, Makijaveli: „Propašće onaj koji je dobar među onima koji nisu dobri i nesrećan je onaj ko se ne prilagodi okolnostima. LJudi su uglavnom rđavi ako ih nužda ne natera da budu dobri. LJudi koji okružuju vladara ogledalo su njegovog duha i razboritosti“.
Mikelanđelo je ostavio na trgu skulpturu Davida, a u sonetu je iskazao: „Slika, u tvrdom kamenu izvedena, traje dulje od njenog stvaraoca. Manji je stvaralac od svoga dela, pa tako umetnost nad prirodom vlada. Iskusio sam to sred kiparskog rada: lep kip dodirnuti smrt nije smela“. Jedan od Medičijevih naručio je Leonardu da Vinčiju da naslika gospu Đokondu. Umro je, nije preuzeo portret ali je Mona Liza jedino završeno delo genija. U Firenci je Ufici, najveći muzej renesansnog slikarstva u svetu. Slike Botičelija su tu. I misterija Karavađa. Trg Republika, kojim je u 15. veku prvi put prošetala štikla, istina muška, da plemićima pruži šansu da se uzdignu iznad običnog sveta. Ovaj grad nije nikada bio običan grad. Ovo je oduvek čarobna Firenca, mesto gde se stvarala lepota umetnosti i umetnost lepote. Ne čudi da su ovde prvi put predstavili vrtešku na kojoj su se građani i deca vrteli ukrug uz note muzike sa muzičkih kutija. Oko vrteške su se vrteli i smešno obučeni zabavljači. NJih su nazivali pajacima. Car sa područja današnje Bavarske odveo ih je u centralnu Evropu. NJemu najdraži pajaci dobili su titule dvorskih luda, a najdosadniji bivali su izbačeni na ulicu. Odbačeni pajaci su u borbi za preživljavanje podizali šatore koji su ličili na firentinske vrteške. I tako su nastali cirkusi, klovnovi, ringišpili i svet je počeo da se vrti oko zabave. Firenca. Homo ludens i homo faber. Neodvojivi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
