Italija: Faust u Veneciji

Na Bijenalu učestvuje 85 nacionalnih postavki i 120 umetnika, a već su dani trodnevnog vernisaža namenjenog stručnoj javnosti i redovi za ulaz u Nemački paviljon, pokazali da je Zlatnog lava za najbolji nacionalni paviljon s pravom poneo Paviljon Nemačke.

„Faust“ Ane Imhof, nosi naslov po čuvenoj Geteovoj „drami za čitanje“ iz 19. veka, u kojoj se umesto činova nižu scene u kojima se opeva tragedija čoveka (Fausta) koji se, u želji za suštinskom spoznajom, opkladi sa đavolom (Mefistom). U najnovijem radu Ane Imhof, koji je umetnica sa članovima svog tima osmislila specijalno za potrebe i prostor Nemačkog paviljona, na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji, kreiran je „scenario dug sedam meseci“ koji svedoči o pojedincu suočenom s vladavinom kapitala, koji kao i Geteov protagonist, sopstvenu dušu, koja zapravo ni ne postoji, prodaje đavolu.

„Faust“ Ane Imhof predstavlja neobičan spoj arhitekture, instalacije, performansa, skulpture i zvuka koji tematizuje arhetipska pitanja egzistencije i smisla, izazivajući osećaj nelagode i strepnje. Izvan paviljona su psi-čuvari, dobermani. Perfomeri se neočekivano pojavljuju na krovu ili na ogradi. Unutar paviljona, pod i zidovi su načinjeni od stakla. Posetioci, koji strpljivo čekaju u redu da uđu u prostor i sami postaju deo „drame“ koju nerado napuštaju. Iznad, pokraj njih ili pod njima izranjaju tela androgenih izvođača. NJihova lica su bez ekspresije, jedna devojka je naga do pojasa, njena bol se razleže prostorom. Kao i u Geteovoj drami, smenjuju se naizgled nepovezani prizori. Posetioci se nalaze u čudu, uključuju se u „tragediju“, jedni su duboko dirnuti, drugi samo znatiželjni.

I dok se svi, gotovo jednoglasno slažu s konstatacijom da je „Faust“ Ane Imhof opravdao visoka očekivanja posetitelja Bijenala, otvoreno je pitanje koliko su selekcije nacionalnih paviljona, kao i izbor Kristin Masel, zaista u znaku samih umetnika i vrhunske savremene vizuelne produkcije, što je kustoskinji, sudeći po ekspozeu, bila namera.

A onim zaljubljenicima u savremenu umetnost, koje je, i pored „Fausta“ Ane Imhof, interaktivnih radova Ervina Vurma i Elafura Elijasona, instalacija od čeličnih šipki Sintije Marsel, skulptura Filide Barlou ili fotografija i video-radova Trejsi Mofat, 57. Bijenale umetnosti ostavilo ravnodušnim ili ih je možda razočaralo, Venecija nudi i „Blago sa olupine neverovatnog“ Dejmijena Hersta u Punta dela Dogani i Palati Grasi, projekat Mikelanđela Pistoleta u Crkvi San Đorđo Mađore, izložbu Širin Nešat u Muzeju Korer i video-zapise i fotografije iz serije „Kuhinja“ Marine Abramović na ostrvu Đudeka.