Foto: EPA-EFE/ANDREA MEROLAPoplave u Veneciji nikad nisu bile retkost već naprotiv redovna pojava, ali poslednjih godina a posebno ove sezone daleko su češće i obilnije nego ikad pre. Evo kako je „uživo“ izgledala najveća od njih u 2019. i druga u istoriji, posle one zabeležene 4. novembra 1969 – punih 50 godina ranije.
Tog utorka, 12. novembra 2019. stigli smo u Veneciju i kao i obično dovezli se vaporetom do hotela, uvek iznova uživajući u prizoru božanstvenih venecijanskih palata duž Kanala Grande. Znali smo da se uskoro očekuje acqua alta, ali to nas nije previše brinulo. Kao iskusni poznavaoci Venecije, ponosili smo se time što smo ove povremene venecijanske poplave tretirali baš kao i Venecijanci – kao sitnu kratkotrajnu smetnju. Čak nismo kupili ni gumene čizme ili navlake za obuću – iz iskustva smo znali da se prilikom poplave Trg Svetog Marka uvek potopi, ali da ostali delovi grada često ostaju potpuno suvi te da ako nekoliko sati zaobilazite trg, možete ostati sasvim suvi i bez gumenih čizama. Acqua alta uobičajeno traje samo nekoliko sati a čak i tada poplava obično zahvata tek manji deo grada. Međutim, kako se ispostavilo, ovo nije bila samo još jedna uobičajena acqua alta.
Čekirali smo se u hotel i oko šest i trideset posle podne krenuli u šetnju nameravajući da nešto kasnije odemo i na večeru. Računali smo da ćemo za sve to imati dovoljno vremena jer smo proverili raspored kretanja plime i videli da se vrhunac plimnog talasa očekuje oko jedanaest uveče. S obzirom da je grad, i to ne čitav već najčešće samo Trg Svetog Marka i delovi oko Kanala Grande, uobičajeno potopljen oko sat-dva pre i isto toliko posle vrhunca plimnog talasa, računali smo da imamo sasvim dovoljno vremena da se pre jedanaest vratimo u hotel. Izlazeći iz hotela koji se nalazi u blizini Trga Svetog Marka bacili smo pogled na kanal i videli da se voda približava ivici, ali znajući da ona uobičajeno napreduje vrlo postepeno nismo se nimalo zabrinuli. Nije nam, međutim, palo ni na kraj pameti da obratimo pažnju na pločicu pored ulaza našeg hotela koja označava visinu do sada najveće poplave, od 4. 11. 1966. Da smo znali šta nas uskoro čeka, sigurno bismo je bolje zagledali.
Posle uvek očaravajućeg lutanja ulicama čarobne Venecije potražili smo restoran u blizini mosta Rijalto. Mnogi poznavaoci ovog prelepog grada već znaju da se u blizini Rijalta nalazi najveća venecijanska pijaca a takođe i mnoštvo dobrih restorana i prodavnica sa povoljnim cenama. Naručili smo picu i vino, šaleći se kako nas nikakva poplava ne može omesti da uživamo u Veneciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
