Ivana i Dragan su se sa decom preselili na selo: Vratili su se u dedovinu i otvorili Muzej šume

U nekom trenutku u čoveku nešto prelomi. Gradska rutina, vreva, sve to postane tesno, počinje da guši, tada se ljudi spakuju i presele na selo. Upravo to su uradili i Sretenovići.

Čist, prozračan vazduh, zelenilo i obližnja šuma neke su od prednosti života na selu sa decom koje su pomogle Ivani (37) i Draganu Sretenoviću (42) da počnu život u Toliću, a ujedno i razlozi zbog kojih sve više turista dolazi kod ove porodice na odmor, piše portal Priče sa dušom.

Prateći predosećaj i imajući novu ideju za posao, ovaj par odlučuje da počne da se bavi turizmom na Draganovoj dedovini u Toliću, selu udaljenom 4 km od Mionice i oko 100 km od Beograda, gde su njegovi baba i deda proveli životni vek gradeći domaćinstvo i baveći se poljoprivredom i stočarstvom.

Ovo dvoje ekonomista (Ivana je diplomirala ekonomiju, a Dragan turizam) danas u svom poljoprivrednom gazdinstvu i turističkom domaćinstvu Ranč Sretenović turistima nude smeštaj u dva objekta za osam osoba, degustaciju domaćih sokova i rakija, organizovane obilaske i boravak u Muzeju šume, kako su nazvali deo imanja pod drvećem koji su preuredili za turističke obilaske.

„Kada je deda preminuo 2009. godine, ja sam nasledio ovo domaćinstvo. Da se ne bi ugasilo, zasadio sam aroniju na maloj parceli, a to se vremenom proširilo na dva i po hektara. Kasnije sam zasadio šljive, a kada smo Ivana i ja doneli odluku da se preselimo u Tolić, renovirali smo staru kuću i počeli obnovu svih objekata“, priča Dragan za portal Priče sa dušom, pa nastavlja:

„Kada sam se upoznao sa Ivanom i kada smo krenuli u zajednički život, logičan nastavak bilo je selo u kojem ćemo da gradimo dom kakav nam odgovara. Uložili smo dosta energije, rada, truda i novca. Sada živimo u babinoj i dedinoj kući koja je zidana početkom sedamdesetih godina, od čvrstih materijala, u šumadijskom stilu na četiri vode, koju smo renovirali, uveli centralno grejanje, internet i sve što nam treba za lakši život“.

Pedesetak metara od kuće nalazi se šuma od 24 ara, koju su Sretenovići kupili od komšije sa idejom da tu naprave Muzej šume.

„Komšija nam je izašao u susret, s obzirom na to da se u ovom kraju nasleđena zemlja ne prodaje. Raskrčili smo šumu potpuno zaraslu u trnje i ostrugu i videli da u njoj raste oko tridesetak različitih vrsta stabala. Poželeli smo da pokažemo gostima koje biljke rastu u našoj šumi i da im ispričamo priču o svakom drvetu“, objašnjava Ivana.

„Jedan deo drveća smo posadili, jer smo hteli da imamo i neke vrste koje rastu samo na drugim kontinentima, kao što je paulovnija. Svaka vrsta je obeležena pločicama sa vrlo interesantnim podacima, ne onim stereotipnim, već sa zanimljivostima o drveću“, kaže Dragan za Priče sa dušom i dodaje da turisti mogu sami da se prošetaju ovim muzejem pod vedrim nebom, ali i u društvu domaćina.

U njihovoj šumi gosti mogu da legnu na ležaljku, da se odmore, da nađu trenutak mira, da uživaju u zvucima i u mirisima šume, da se poistovete sa svim onim što šumsko okruženje pruža.

„Naši gosti su uglavnom ljudi koji žive u urbanim sredinama, i to najčešće mladi ljudi, akademski obrazovani.“

„Oni žude za prirodom, za šumom, livadom i selom, ali žele da čuju nešto o tom okruženju, a ne samo da tu provedu vreme“, objasnili su Sretenovići i dodali da turisti mogu i da beru voće sa domaćinima i najesen da pomognu u pečenju rakije.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević, sajt Priče sa dušom.