Ivana Zarić: Moj muž je uvek kuvao bolje od mene

Svakodnevni rituali

Mogu da počnem stereotipnim odgovorom – jutarnja kafa. Međutim, sad kad razmislim, moji dnevni rituali su pokušaji da uhvatim svaki momenat da nađem mir i uživam u njemu. Mislim da tek sada, kada u tome uspevam, otkrivam i svoju pravu prirodu. Godinama sam živela veoma dinamično, posao non-stop, deca mala, jurnjava neka stalno… I shvatam da nisam nalazila dovoljno vremena da pobegnem od stresa. Sada to nadoknađujem.

Kod kuće više uživam nego u kafani

Imam mnogo više slobodnog vremena nego pre, naročito otkako je počela korona. Od onih sam disciplinovanih koji se trude koliko mogu da sačuvaju i sebe i sve oko sebe. Društveni život uglavnom kod kuće, u tome i bez korone uživam više nego u kafani. Kuvam, čitam, gledam serije uglavnom, toliko toga ima. Kad je lepo vreme, šetam.

Kuvanje zahteva posvećenost

Kuvanjem sam se bavila oduvek sa idejom da se prehranimo. Takav mi je bio tempo života, nisam stizala da se posvetim i učim, a i moj muž je uvek kuvao bolje od mene i nije imao ništa protiv da preuzme kuhinju kad može. Sad je došao moj trenutak. Mislim da sam se ozbiljno unapredila u zadnjih par godina. Kuvanje, kao i sve drugo zahteva i vreme i posvećenost.

Stare kafane i mirisi detinjstva

Volim jako Homa bistrot i umirem za njihovim crnim rižotom. Od novih mi se sviđa JAM – ali volim i stare kafane, kojih je ostalo još jako malo. Neke su renovirane sa idejom da zadrže šmek, neke sa većim, neke sa manjim uspehom. Tu su mirisi detinjstva i stara dobra nacionalna kuhinja. „Vuk“, „Proleće“… A od kafića – jedan i jedini Monks.

Senjak, Kosančićev venac i gornji Dorćol

Omiljeno mesto u gradu mi je Senjak. Tu živim već preko 20 godina i smatram ga „svojim“, iako nisam tu odrasla. Osim što je lep, čuva svoju dušu, I dalje su nam važne komšijske priče, ćaskanja u radnjama, svi smo nekako „naši“. Volim jako i Kosančićev venac i gornji Dorćol. Sve gde se još nije izgubio duh i lepota Beograda.

Bez masovnog turizma

Zimovanje uvek neko more, a letovanje Alpi. Slovenija, Italija, Austrija – sve može. Jezera. Naravno da volim i more. U mom srcu su mala mesta na hrvatskom i grčkom primorju. Dakle samo mala mesta, bez masovnog turizma.

Od Abbe do novih stvari

Bez muzike ne mogu da živim. Moja plej-lista je gemišt svega, i meni nekad bude smešno čega tu sve ima. Od Abbe do raznih novih izvođača kojima čak ni ja ne znam imena. Mnogo muzike u moj život je stiglo preko dece. One su sad tinejdžerke i slušaju svašta lepo. Baš sam im zahvalna što mi otkrivaju nove svetove i jako sam ponosna.

Knjige koje vredi pročitati

Preporučujem „Središnju pustinju“ Miomira Petrovića, spremam se da napadnem „Besane 2“, koje preporučujem i na neviđeno… Toliko toga novog ima i teško je ispratiti sve. Drago mi je što ima sve više knjižara, barem u Beogradu. Ljudi ne napuštaju knjige nikada i to je zaista divno.

Serije i filmovi

„Gomora“. Nije baš „ženska“ serija, ali je genijalna, kao i serija „Succession“. A od filmova – „Don t look up“ i „Death to 2020 i 2021“.