Izgubljeno biblijsko drvo ponovo oživelo iz semena starog hiljadu godina

Biblijsko drvo je poraslo.  Seme je pronađeno tokom arheoloških iskopavanja u dolini Vadi el Makuk, severno od Jerusalima, a utvrđeno je da je bilo u savršenom stanju. Međutim, botaničari nisu mogli identifikovati vrstu drveta samo na osnovu samog semena.

Tim pod vođstvom dr Sare Salon, lekarke koja je osnovala Istraživački centar prirodne medicine „Lui L. Borik“ u medicinskom centru Univerziteta Hadasa u Jerusalimu, posadio je seme radi daljih istraživanja pre više od deset godina.

Dr Salon je verovala da se seme odnosi na drvo izvora biblijskog „tsori“, lekovite biljke povezane sa istorijskim područjem Gilead severno od Mrtvog mora, koje je bilo intenzivno kultivisano, piše CNN.

Rezultati tima, objavljeni u časopisu Communications Biology, otkrivaju neke od tajni ovog misterioznog uzorka, koji je dr Salon nazvala „Šeba“.

Od semena do drveta

Da bi seme proklijalo, koautorka studije, dr Elejn Soloi, istraživač emeritus iz Centra za održivu poljoprivredu na Institutu za ekološke studije Arava u Izraelu, koristila je proces koji je razvijala tokom prethodnih istraživanja na 2.000 godina starim semenkama urmine palme. Ova tehnika uključivala je potapanje misterioznog semena iz Judejske pustinje u vodu pomešanu sa hormonima i đubrivom pre nego što je posađeno u sterilnu zemlju.

Nakon oko pet i po nedelja, pojavio se izdanak, a na osnovu radiokarbonskog datiranja, naučnici su procenili da potiče iz perioda između 993. i 1202. godine.

Kada je drvo počelo da razvija lišće, dr Salon je podelila fotografije sa botaničarima širom sveta. Jedan od stručnjaka sugerisao je da pripada rodu Commiphora, koji obuhvata oko 200 vrsta drveća prisutnog u Africi, na Madagaskaru i na Arabijskom poluostrvu.

Dr Salon je zatim podelila uzorak lista sa koautorkom studije, dr Andreom Viks, vanrednom profesorkom na Odeljenju za biologiju na Univerzitetu Džordž Mejson u Ferfaksu, Virdžinija. Nakon više sedmica sekvencioniranja DNK, činilo se da je preliminarna identifikacija potvrđena, ali uzorak nije odgovarao nijednoj poznatoj vrsti Commiphora u njenoj bazi podataka.

Prema studiji, sa svojim jedinstvenim genetskim otiskom, nepoznata vrsta Commiphora najverovatnije predstavlja izumrli takson koji je nekada poticao iz regiona oko Judejske pustinje.

Međutim, drvo, koje je sada visoko skoro tri metra nakon više od 14 godina, nije ni cvetalo ni davalo plod. Bez ovih karakteristika, identifikacija vrste ostala je neizvesna.

Na osnovu istorijskih istraživanja, dr Salon je smatrala da bi ovo drvo moglo biti izvor onoga što drevni tekstovi, uključujući Bibliju, nazivaju „judejski balzam“ ili „balzam od Gileada“ – mirisna smola koja se koristila za pravljenje parfema koji se izvozio širom sveta.

14 godina čekanja

„Posadili smo ga 2010. godine, a sada je 2024. Zašto smo čekali toliko dugo da objavimo istraživanje? Želela sam da se uverim da to nije judejski balzam. A kako bih to definitvno znala? Mirišući ga“, izjavila je dr Salon.

Ipak, drvo, povezano sa drvetom smirne poznatom po svojoj smoli, nikada nije ispoljilo miris. Kada je biljka imala oko tri godine, tim je sproveo fitohemijsku analizu smole, listova i grana kako bi ispitivao aromatična jedinjenja, poput onih prisutnih u smirni. Međutim, ona nisu pronađena.

Umesto toga, tim je otkrio neka jedinjenja poznata po svojoj lekovitoj upotrebi, uključujući „gugulterole“ iz smole srodnih vrsta drveća Commiphora vightii, koja su pokazala potencijal u borbi protiv raka, navodi se u studiji.

„Na osnovu rezultata, utvrđeno je da nije reč o judejskom balzamu, već njegovom bliskom rođaku, jednoj od nearomatskih komifora koja sadrži lekovite jedinjenja“, izjavila je dr Salon.

Zbog prisustva ovih lekovitih jedinjenja, naučnici su zaključili da je drvo moglo biti izvor lekovitog melema poznatog kao tsori, koji se takođe pominje u istorijskim tekstovima.

Semena sa tako dugim životnim vekom su veoma retka, napominje dr Luiz Kolvil, koja proučava biologiju semena u Kraljevskoj botaničkoj bašti Kju u Londonu, a koja nije bila uključena u ovo istraživanje.

Posebno je zapanjujuće što su istraživači imali samo jedno seme, a činjenica da je ono proklijalo bila je prava sreća, ističe dr Kolvil.