Izlaganje ovom metalu može da izazve više srčanih bolesti nego pušenje ili holesterol

Olovo je toksičan metal i opasno je po ljudsko zdravlje, posebno ako se konzumira ili udiše njegove pare.

Problem je što je prirodno prisutan u malim količinama u zemljištu skoro svuda.

„Pojavljuje se u zemljištu, moru, kopnenim vodama i u vazduhu, odnosno svuda u životnoj sredini. Izloženi smo mu manje-više sve vreme, u najvećoj meri kroz hranu, takođe kroz vodu za piće, vazduh, prašinu, kao i kao i razni proizvodi, duvan od dima“, navodi NIJZ.

Zabrinjavajući rezultati ankete Rezultati nedavne studije otkrili su da trovanje olovom ima mnogo veći uticaj na zdravlje svetske populacije nego što se ranije mislilo.

Krivac je za više od pet miliona smrtnih slučajeva godišnje i predstavlja sličnu pretnju zagađenju vazduha.

Istraživači su takođe otkrili da izloženost toksičnom metalu uzrokuje da mala deca u zemljama u razvoju izgube skoro šest poena inteligencije u proseku.

Autori članka Svetske banke, koji je objavljen u Lancetu, rekli su da je to prva studija koja procenjuje uticaj izloženosti olovu na smrtnost od srčanih bolesti i gubitak koeficijenta inteligencije kod dece u bogatim zemljama i zemljama u razvoju.

Glavni autor Bjorn Larsen rekao je za AFP da kada su prvi put videli broj koji je njihov model izračunao, nisu se usudili ni da ga izgovore jer je bio tako ogroman.

Na osnovu rezultata, procenjuju da je 5,5 miliona odraslih umrlo od srčanih bolesti u 2019. godini kao posledica izloženosti olovu, od kojih je 90 odsto bilo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

To je šest puta više od prethodne procene i čini oko 30 odsto svih smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti, vodećeg svetskog uzroka smrti.

“To znači da je izloženost olovu veći uzrok srčanih bolesti od pušenja ili holesterola”, rekao je Larsen.

Istraživanje je takođe procenilo da su deca mlađa od pet godina izgubila ukupno 765 miliona IK poena širom sveta zbog trovanja olovom u 2019. godini, pri čemu se čak 95 odsto ovih gubitaka dešava u zemljama u razvoju.

“Prethodno istraživanje je samo posmatralo efekat olova na srčana oboljenja u vezi sa visokim krvnim pritiskom. Ali najnovija studija je razmatrala mnoge druge načine na koje olovo utiče na srce, kao što je otvrdnjavanje arterija, što može dovesti do moždanog udara, uzrokujući veće brojke”, rekao je Larsen.

Roj Harison, stručnjak za zagađenje vazduha i zdravlje na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za AFP da je studija “zanimljiva, ali podložna mnogim neizvesnostima”.

Prema njegovim rečima, veza između olova u krvi i srčanih bolesti zasniva se na studiji u Sjedinjenim Državama, a ako bi ovi nalazi mogli da se primene širom sveta, „to je veliki skok nade“, rekao je on. Takođe je istakao da je model koristio procene (a ne testove) olova u krvi u mnogim zemljama u razvoju.

Ako bi rezultati bili potvrđeni, “bili bi veoma važni za javno zdravlje, ali trenutno je to samo zanimljiva hipoteza”, rekao je on.

Ričard Fuler, predsednik nevladine organizacije Pure Earth, rekao je da su istraživanja u zemljama u razvoju koja su testirala nivoe olova u krvi uglavnom pokazala više nivoe nego što je procenjeno u novoj studiji. „To znači da bi uticaj olova mogao biti ozbiljniji nego što je opisano u izveštaju“, rekao je on za AFP.

Stručnjaci takođe veruju da smo još uvek donekle u mraku kada je u pitanju razumevanje koliko različiti izvori olova doprinose kontaminaciji krvi.

Prema Fulerovim rečima, deo ovog „nedostajućeg dela slagalice“ otkriven je u utorak u izveštaju koji je objavio Pure Earth, u kojem je analizirano 5.000 uzoraka robe široke potrošnje i hrane u 25 zemalja u razvoju. Utvrđeno je da su metalni lonci i tiganji, keramičko posuđe, boje, kozmetika i igračke visoko kontaminirani olovom.

„Zbog toga ima toliko trovanja olovom u siromašnijim zemljama, truju se predmetima u kuhinji“, dodao je stručnjak.