Izrael (5): Rastanak od Zubina Mehte

Evrosong 2019! Staneš u ram, nasmeješ se, i eto uspomene s puta. Slikaju se Rusi, Kinezi, Englezi, Huni i Avari (oni možda baš i ne?), ne mareći nimalo što su žrtve jedne uvredljivo profane ideje. Mi ih, međutim, mimoilazimo u velikom luku; ne zato što smo, recite, snobovi, nego što nam se čini da je lepše stati pred talas Sredozemnog mora, u uhvatiti ga za tu uspomenu. Uzgred, pomalo nam je bilo milo što smo se i nehotice solidarisali sa autsajderskim palestinskim grupama koje uporno pozivaju na bojkot ove parade. Razlozi su nam dakako različiti – Palestincima je problem Izrael, a nama, debilnost ove priredbe, no nije važno – jedna kolona je, je l’ da, sada u modi.

Ali, ako se ova epizoda zaboravlja kao što se zaboravlja kišobran posle kiše, ima za današnju dopisnicu jedna druga, sa kojom to nipošto nije slučaj. U njoj su junaci Zubin Mehta i Katja Buniatišvili. Za početak januara oglašeni su bili koncerti Mehtine Izraelske filharmonije, sa kojom je pijanistkinja No 1 za 2016. imala da svira jedan Mocartov klavirski koncert. Buniatišvili – koja nastupa dramatično dekoltirana, pljunuta Ejmi Vajnhaus – najavljivana je kao zvezda veća i od najveće, od Mehte. Davala je intervjue, otresla je Gergijeva kao Putinovog trabanta, setila se detinjstva u Gruziji, i škola u Beču. Nepristojno kasno počeli smo da mislimo o ulaznicama, ali bilo bi uzaludno i da smo na nekoj lutriji uspeli: kad je ovaj duo, ispunjen bliskostima, trebao da dođe u Tel Aviv, mi smo odlazili, a kad smo odlazili, čuli smo da ni oni ne dolaze. Zbog bolesti – ne kaže se čije – otkazana je ne samo ova turneja, nego i planirani odlazak, idućeg meseca, u Sidnej.

Kao neka uteha, već su izbačeni datumi za leto, kad će Majstor, sad sam, biti ovde, u gradu u kojem je sve i svja a ne samo počasni građanin – jer je Katja sigurno u drugim obavezama. Jedna hrabra putnička agencija oglašava te njegove koncerte kao što se oglašavaju poznata mesta Svete zemlje, sa punom merom ekstravagancije. Ko ne bi išao! Mehta je sa Izraelom i njegovom Filharmonijom pedeset godina, i na jesen, tamo valjda u oktobru, biće veliki rastanak. (Hajdete, ne pustite tada suzu!) Upravljanje orkestrom preuzeće iz Mehtinih ruku mladi, tridesetogodišnji pijanist Lahav Šani, zeznut tip, čija je prva izjava na vest da postaje šef bila ta da će Izraelcima dočarati sve slasti Vagnerove muzike. To je prst u oko, koje je znao da ovde zabada i Mehta, ali – Mehta je imao snagu prirodne sile, moglo mu se. Da li će moći i Šani? Mehta će sad u Los Anđeles, koji ga je proglasio dirigentom emeritusom svoje Filharmonije, baš kad su ovde otkazivani koncerti. Njegova deca iz Izraelske filharmonije prva su mu čestitala, preko Fejsbuka.