Izrael: Kamen za Isusu pod glavu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Autor zaista deluje tronuto. Navikla sam na njegovu prisebnost i oštrinu, posebno zato što redovno komentariše tužnu srpsku stvarnost. Pokušaću da ga utešim podsećajući ga na nekoliko činjenica. Uobičajene su patetične reči i izrazi u srednjovekovnoj književnosti; to se zove i formulaičnost. Potom, Pilat nije bio žandar, još manje izbezumljen – opšte je poznato da je u vreme navodnog života i delovanja Isusa bio guverner Judeje; a Isus je, opet navodno, pričao u zagonetkama, koje je Pilat ‘odgonetnuo’ pogubljenjem. Najzad, Dostojevski (moj omiljeni pisac) bio je epileptičar i nervčik, sa padanjem u besvest bezbroj puta.

2. Zaneseni religijom koja ideologija je odavno u službi države, a država po Platonovoj definiciji još uvek nije promenila svoj karakter i ulogu: da podrži klasu koja vlada nad svima ostalima. A ta klasa znamo iz istorie može biti zlo i za okolne ne samo za svoj narod. Upravo taklva vlast sada vlada u Srbiji, koja je zlo samo za svoj narod. Zato sam slobodan da pitam, a to sam i napisao u svojoj knjiz: Ko je ukrao Isusovo telo?
   Ima mnogo dokaza da su upravo žene, ne samo dve Marije, već i neke druge, čak i Pilatova supruga, želele i nadale se da će Isus da vaskrsne. Jer su ga volele, zato što je bio Ljubav – Bog, pa su se ulovili muški umovi, koji su kasnije od toga, s ciljem da vladaju, stvorili ideologiju nazvanu hrišćanstvo… Vaskrsenje?! To je delo koje je mogla da doživi kao viziju ženska duša ophrvana bolom zbog izgubljene božanstvene ljubavi. Sve kasnije u književnosti opisane ljubavi će biti samo podsećanje. Ljubav između Džona Lenona i Joko Ono je bila ravna Isusovoj i Marijinoj ljubavi. Nije bila u pitanju samo ljubav prema partneru, već prema životu, poštovanju drugih, ljubav prema samome sebi, a dok nemaš takvu ljubav, ne možeš osetiti ni istinitu prema drugome.
   Sledilа je krađa Isusovog tela, pre nego će trećeg dana, u nedelju ujutru rano, pre svih, Marija Magdalena da dođe do Isusovog otvorenog groba. Sada je tamo ležao samo plašt sa tragovima Isusove krvi, bez tela, zbog čega će Marija poverovati u Njegovo vaskrsenje, a za to obavestiti majku Mariju i apostole. Kasnije će biti napisana jevanđelja da bi ljudi doznali širom sveta. Vaskrsenje?! To je kvalitativna promena stanja svesti, nazvano oneiroidno, prema grčkoj reči oneiros, što znači san, jer je slično snu, a kada se penju sokovi, naročito krv, prema gornjim delovima tela, kada duša vidi sliku koju nosi u svom srcu.
   Neki su imali pobude da sklone Isusovo telo, da ga ne bi ukrali i sakrili Kajafini i Irodovi čuvari. Rano hrišćanstvo je bilo organizovano i ponašalo se prema principima koji su prvo eseni praktikovali. Oni su imali ideološki i emotivni razlog da sakriju Isusovo telo od Kajafinih i Irodovih čuvara. Mogli su da nađu i dobro mesto i urede grobnicu, a to može biti upravo skoro otkrivena grobnica na mestu Talpiot.
   Zato prepručujem gospodinu Cvetićaninu da poseti Talpoit, gde su arheolozi 2012. otkrili grob za čije ostatke tvde da su Isusovi, Marijini i njihovog sina. Od drugih dokaza za koje znam, ima samo jedna tepiserija na kojoj je naslikano dete pored Marije.

   1. Toliko besmislica procitati na jednom mestu nije retkost. Zapanjuje zla namera i nepoznavanje cinjenica, koja, opet, citirajuci Platona, zeli da se odene u ruho naucnosti.
      Nekad je bio obicaj da ljudi, pre nego sednu da napisu sopstvenu, procitaju nekoliko tudjih knjiga.

      Zaboravlja namerno zlomanerni komentator Hriscanstva da ne bi mogla opstati u Jerusalimu ni jedan jedini dan, čak ni sat, da svi kojih se to ticalo nisu sa sigurnošću utvrdili da je Hristos vaskrsao. Na kraju krajeva, svi ucenici njegovi platili su sopstvenom glavom svoje svedocenje o Hristu Vaskrslom. Da li bi ko umro za svoju fantaziju, pitam se i pitam komentatora?
      Preporucujem knjige Lazara Milina ili lI Strobela „Isusov zlocin.“

3. Još u šestom veku pre n. e. Heraklit Efeski je otkrio da „Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra“, što je kasnije potvrdila savremena nauka.
   Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije, pa i od čoveka, a što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. U monoteizmu bog to obećava samo ako ga bespogovorno slušaju, ako ne na ovom, onda bar na onom svetu. „Istorija religije je amalgam realnosti i laži, istorijska realnost postaje laž, nestvarna bajka postaje istina“ (Žan Kokto, Journal d’un inconnu).
   Mnogobrojni mudri ljudi su pisali filozofske knjige, mnogi su napisali izuzetno dobre romane, no retki su oni koji nisu ostajali u uverenju da ono što je napisano u Svetom pismu, ili ono što propovedaju crkve, jeste to što treba posebno poštovati.
   Za poštovanje su pojedinci koji razmišljaju i objavljuju ateističke knjige, dok oni koji snimaju filmove u kojima prikazuju sasvim drugu sliku života Isusa Hrista nemaju nameru da dosegnu istinu, već da dobro unovče svoj proizvod – konstruisanom laži da se obogate. A upravo suština Isusove ideje je bila doći do istine, dok su njegovi naslednici sve to pretvorili u najveću laž. Istina je u nama, samo nam nije dozvoljeno da je živimo. ABUSUS OPTIMI PESSIMUS (Najgora je zloupotreba najboljega).
   „Bog sve vidi, kažnjava i prašta“. Najveći je greh tvrditi za hrišćanstvo da je to Isusova, Božja religija. Istina je da je to ideologija kojom su zaštićeni oni koji imaju dušu Sotone, baš onakvi protiv kojih se Isus borio, a koji su ga razapeli na krstači.
   Svi su apsolutizmi bili blagosloveni od Crkve. Religija je uvek, još od Konstantina, bila uz diktatore i tlačitelje i nikada na dobrobit ugnjetavanih. Uvek je bila prva da ponizi, prokune pametno, duhovito. Uvek je bila udarna pesnica protiv mladosti i protiv žena, protiv života. I Tomas Džeferson je bio u pravu: „U svakoj zemlji i u svakom dobu, sveštenik je bio neprijatelj slobode. On je uvek u savezništvu s despotom, pomažući njegove zloupotrebe u zamenu za zaštitu svojih.“
   Bilo koji papa je, otkada je hrišćanstvo postalo državna religija, pre sadašnjeg Franciska, ono što je bio Kajafa u Hramu u Jerusalimu, a koji je ubedio rimskog namesnika Pilata da Isusa osudi na smrt. Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je: „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio – hrišćanin!“
   Pročitajte knjigu “Jevanđelej pos istini” od Miloša J. Kosovca

   1. Prvo Platon, sad Heraklit.
      Kao sto mnogi pisu knjige, ili snimaju filmove o Hristu da se na Njemu obogate, tako mnogi pisu knjige i snimaju filmove protiv Njega i Njegove Crkve s istim ciljem – da se obogate. I jedni i drugi bi da se obogate „preko ledja“ Onoga „koji nije imao gde glavu skloniti.“ U danasnje vreme nista nije tako unosno kao pisati protiv Hrista i Njegove Crkve. Stigmatizirati svestenike, religiju kao takvu, a time, posredno, i Hrista, omiljena je poslastica mnogih. I dobro se placa. Jer, ako Hrista nema, nema ni Njegovog moralnog zakona, a to onda znaci da je sve dozvoljeno i da niko i nikada nece odgovarati za svoja zla. A to tako odgovara i pojedincima u Crkvi i onima koji se protiv Crkve bore.
      Autor ovih jetkih komentara zeli da baci pod noge 2000-godisnju istoriju Crkve i sveta, sve vrednosti (ima i mana, istine radi) na kojima pociva evropska i svetska civilizacija. Najbolje nek napise knjigu „Jevandjelje po Ristic Nikoli.“