Svašta se pričalo o poreklu bogatstva porodice Dunđerski. Prema jednoj legendi vredni doseljenik iz Hercegovine Avram Dunđerski je kopajući za nadnicu Tisu, naišao na ćup sa zlatom. Bilo je to početkom osamnaestog veka, a gotovo dva veka kasnije vrli Avramov potomak Bogdan Dunđerski, na 15 kilometara od Bečeja, sagradio je dvorac.
Znalo se širom Vojvodine, koja je tada bila u sastavu Austro-Ugarske, za zamkove ili kaštele (ime kao i u slučaju sedam Kaštela kod Splita dolazi od latinskog castellum), što su kasnije Englezi zvali Castle, a Nemci Kastell, a sve sa istim značenjem, utvrde, citadele ili fortifikacije… Samo da ne bude zabune. Dunđerski su odlično znali da razlikuju kaštel i dvorac. Uostalom, imali su i jedno i drugo.
A u ovom slušaju reč je o dvorcu.
Da bi se ta reč prevela, ne treba posebna analiza. Dovoljno je videti tu građevinu jednom i sve je jasno.
Nekakvi čudni srsi prošli su mi duž kičme kada sam na pretoplom letnjem danu iz debele hladovine borova ugledao dvorac porodice Dunđerski. Preciznosti radi treba reći da dvorac danas nosi ime Fantast, a vodi se kao hotel u sastavu Poljoprivredno-industrijskog kombinata (PIK) Bečej.
Bogdan Dunđerski je to prelepo plemićko zdanje zidao u nekoliko faza, a kada je 1925. posao bio gotov, arhitekte i gosti su mogli da zaključe da su toranj i četiri ugaone kule napravljeni u neogotičkom stilu, dok svečana sala i dva ulaza pripadaju neoklasicizmu. Uz dvorac rađena je i crkva Svetog Đorđa u neovizantijskom stilu.
Uroš Predić je autor tri mozaika na portalu i Tajne večere, dok je Bogorodica lik dobila po Mari, Bogdanovoj večnoj ljubavi. Kad je već reč o ljubavi u književnoj istoriju će ostati zapisano da je i pesnik Laza Kostić 1891. godine upoznao Jelenu – Lenu Dunđerski, kćerku Lazara Dunđerskog. Lazu Kostića je ugostio njegov imenjak Lazar Dunđerski u letnjikovcu u Čebu. Tu je Kostić video zanosnu dvadesetčetvorogodišnju Lenku, ali kako je bio trideset godina stariji i uz to oženjen uplašio se mogućih osećanja i glavom bez obzira otišao u manastir Krušedol. Pri tome je Lenka izjavljivala da bi se mogla udati samo za Lazu ili za čoveka sličnog njemu.
Sam Laza se, razmišljajući ko bi mogao biti dobar par za Lenku, setio svog dobrog prijatelja Nikole Tesle i u pismu od 12. juna 1895. ponudio se da posreduje prilikom njihovog upoznavanja. Opisivao mu je prelepu devojku, a usput i napomenuo da bi mogao da računa i sa nekim milionom dolara miraza… Naravno, Tesla je sve shvatio, ljubazno mu odgovorio, ali od toga nije bilo ništa.
Bogdan Dunđerski imao je 1.400 konja. Trebali su mu za rad na ogromnom imanju i za njegova brojna putovanja. Pastuv Fantast bio je nešto posebno. Taj je konj 1932. godine na beogradskom hipodromu, kao trogodišnje grlo, pobedio u sve tri trke i osvojio sve titule. Čitav dvorac dobio je ime po njemu.
Kada sam bio na ergeli, bilo je više gostiju. Jedna se mlada dama nestrpljivo raspitivala kod trenera i štalskih momaka:
– Hoću li moći da jašem?
– Uh, što ja nisam konj, baš im zavidim – odgovorio joj je jedan gospodin i počeo da se izvinjava:
– Oprostite, bilo je to jače od mene! Ako sam vas uvredio, evo pozivam vas na jedno piće…
Kao da lepe građevine Dunđerskih i danas bude jaka osećanja.
Onda je izašao kralj ergele. Fantastov naslednik. Vešto ga je predstavila mlada Iva Vitanović, koju sam prepoznao po glasu koji se može šuti sa razglasa Beogradskog hipodroma ili za Ljubičevskih konjičkih igara.
Predstavila je pastuva Honoured Guesta. Njegov pogled sa visine bio je praćen rzanjem i njištanjem koje je upozoravalo da mu se sklone s puta… Ćud silnog i samosvesnog gospodara, sigurnog u svoju snagu, koja se pojavljuje u obliku šeststo kilograma zategnutih mišića koji su igrali na nekih 35 stepeni Celzijusa, u hladovini, kao da su u najboljoj mogućoj klimi i ovoga trenutka spremni da uđu u startnu mašinu i pobede koga već treba. Čisti ponos i smelost koja je graničila s drskošću osećali su se u vazduhu dok je prolazio padokom šepureći se pred zatečenim gledaocima.
Sa takvim se konjem mora biti na oprezu. Nekolicina gledalaca prestala je sa podsmešljivim primedbama na račun osobina ljudi i konja (znate ono, konj na slici levo, pored svog vlasnika, desno) i odjednom su pomno pratili svaki korak nametljivog gizdavca. I oni su znali da je tako najbolje, jer se sa ovakvim rasnim, takmičarskim životinjama, pripremanim za turnire, svakog časa mora biti na oprezu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
