Japan (1): Zanimljiva japanska kuhinja

Od oduševljenja, do oštrog protivljenja i same pomisli na tu zemlju. Neverovatno.

Krenuo sam potpuno otvorenog duha, kao i obično, bez ikakvih predrasuda i moje viđenje je pred vama. Put je sam po sebi prilično naporan, manje od 12 dana ne treba ni ići.

Tokio (istočna prestonica, staro ime Edo) može se uzeti za sinonim urbane džungle, čak bi i NJujork u tom pogledu zaostao. Na ograničenom prostoru, oko 33 miliona ljudi. Visoke moderne zgrade, auto-putevi i iznad i u nivou zemlje i tuneli ispod grada (4-5, dužine od 8-16km!), još isprepleteni sa metroom, železnicom, veštačka ostrva u moru, reke…. Slično je i u Nagoji, Kobeu, Osaki…. razlika je samo u pojedinim specifičnim građevinama za svaki grad, a svi su veliki.

Narod od 130 miliona, na krajnjem istoku, objektivno i nema neke naročite potrebe za stranim jezicima. U hotelima eventualno jedna osoba govori engleski, ostali ne. U dosta hotela nije moguće ni da promenite novac, o tome mora da se vodi računa.

Ulice i fasade su besprekorno čiste. Nema kanti za otpatke! Svako nosi sa sobom to što je za bacanje i baciće kod kuće ili na poslu kada tamo stigne! Jako dobar vozni park, nisu retki maserati, audi i naravno, kvalitetni domaći automobili.

Stalno imate utisak da vlada neka epidemija! Od desetak prolaznika, blizu polovine nosi maske preko usta i nosa! Zašto? To smo se i mi pitali. Dobili smo više različitih odgovora: da ne zaraze druge, da se zaštite od zaraze, da se zaštite od zagađenog vazduha…

U svim gradovima većina drvoreda je od Ginko drveta koje je u ovo doba godine prelepo, žuto lišće. U parkovima najlepši je javor, bilo lišće na drvetu, bilo ono opalo, divno crveno.

Ručak počinje u 11,30 i traje do 13,30. Kasnije, možete nešto da pregrizete samo ako ste tamo gde ima turista, ostali ponovo otvaraju negde od 17 sati pa do 23 sata, osim subote, nešto duže.

Ko voli ribu, uživaće, doduše, uglavnom presnu. Sušimi – odabrani delovi četiri do osam riba, suši u raznim varijantama, od 500 do 5.000 jena, otprilike isto toliko dinara. Ima i govedine, posebno čuvene Kobe govedine (skupo, šnicle prošarane mašću, goveda ekološki hranjena, na ozbiljnoj muzici, čak ih i masiraju!!!, navodno se uopšte ne kreću). Možete da se odlučite i za varijantu govedine šabu-šabu, gde praktično sami kuvate tofu, kupus, i vrlo kratko, 30-ak sekundi šnicle! Odličan je i ramen, više različitih, teleći, goveđi, svinjski, čorba, povrće, testo, pola jajeta… Zatim, hrskavo povrće tempura, preuzeto od Portugalaca i modifikovano, pa soba rezanci, razne alge… vašta. Vrlo, čak otrovno ljut, zeleni ren, to je vasabi! Zapamtite, čuvajte se! Naravno, jede se štapićima – „haši!“. Interesantno je da je njihov pirinač, za razliku od kineskog koji je suv, vrlo lepljiv! Srećom, tako je lakše. Sjajna je i miso supa, fermentisana soja sa tri vrste povrća. Voća ima vrlo malo, jako je skupo i sve se uvozi. Restoran je otvoren ako ispred vrata lepršaju ulazne zavese!