Japan: Ekiben Šinkansen – Metak voz

Bento je obrok koji se može kupiti na svakom koraku, u mnogim japanskim prodavnicama, interesantno i uredno spakovan u posudama na velikoj plastičnoj tacni.

Predjelo, glavno jelo i desert u brojnim varijacijama.

Bento je tako dobro sačinjen da vam ni rođena majka ne bi mogla zameriti što to jedete.

Pošto Japanci uvek negde žure, od bento obroka nastao je ekiben, eki (železnica) bento.

Putnici kupuju ekiben neposredno pre ukrcavanja i konzumiraju obrok dok jure za obavezama čuvenim metak vozovima – šinkansenima.

Nekoliko puta sam putovao šinkansenom, obično na relaciji Tokio – Kjoto.

Ovo za većinu Japanca obično, skoro svakodnevno putovanje, uvek mi je bilo izuzetno interesantno, skoro kao prava avantura.

Metak vozovi jure japanskim prugama dostižući brzinu do 320 km/h.

Pošto u svakom vagonu postoji ekran na kome se prikazuje putanja voza i trenutna brzina (slično kao u avionu), našim putnicima je bilo beskrajno uzbudljivo što „lete“ brzinom od 300 na sat, pa su se kikotali, fotografisali, dovikivali, jednom rečju bili najglasniji u inače tihom poslovnom vozu.

Pristojni Japanci su se stidljivo osmehivali ili jednostavno nisu obraćali pažnju na nas, tako da se i srpska euforija malo po malo stišala.

Sledeća zanimljivost bili su izuzetno doterani stjuardi i stjuardese koji su posluživali u belim rukavicama, a svaki put kada bi ušli ili izašli iz vagona, duboko bi se poklonili.

Podrazumeva se da su to moji saputnici morali zabeležiti na fotografijama, klanjajući se zajedno sa osobljem voza i slikajući ih sa svih strana, čudo jedno!

Tokom jednog putovanja, privuklo mi je pažnju vreme dolaska u Kjoto, arrival 17:37. „Stvarno preteruju“, mislio sam u sebi, „nema fore da voz stigne baš u 17:37, gde ga nađe?!“

U sekund tačno, voz se zaustavio i vrata se otvorila da putnici mogu izaći.

Za nas, navikle na Jugoslovenske železnice, ovo je bilo neverovatno.

Drugi put smo na stanici Mišima čekali voz za Kjoto koji je verovali ili ne, kasnio čak 2,5 minuta!

„E moji Japanci“, našalio sam se sa svojim divnim kolegom, „da se ovo desi kod nas u Srbiji, da voz kasni 2,5 minuta, bilo bi skandala! Neko bi svakako zaglavio zatvor.“

Mom dragom Japancu bilo je toliko neprijatno što voz kasni, da mi je iskreno rekao: „Nebojsa izvini, izvinjavam ti se u ime japanskog naroda!“

Široko sam se nasmejao: „Ma opusti se, samo se šalim, kod nas vozovi kasne satima, ponekad stignu tek sutradan.“

„Nbojsa“, reče on, „ti si tako dobar čovek! Ti mi to pričaš da mi bude lakše, ali meni nije lakše, iskreno ti se izvinjavam još jednom!“

Nije mi verovao. Nije verovao da postoji zemlja gde vozovi najčešće nemaju vozni red!

U tom stiže i metak voz. Kasnio je 2,8 minuta…