Foto: EPA/FRANCK ROBICHONIako primarna asocijacija na Tokio nije savremena umetnost, Mori umetnički muzej privlači značajan broj turista budući da je smešten u poznatom tokijskom kvartu Ropongi, na 53. spratu oblakodera koji je sagradio investitor za nekretnine Minoru Mori, sa kojeg se pruža panoramski pogled na Tokio.
Ovaj muzej izlaže etablirane umetnike kao što su Takaši Murakami, Aj Vejvej ili Bil Viola, ali pruža šansu i stvaraocima mlađe generacije.
Do 27. oktobra ove godine u Mori muzeju se može pogledati retrospektiva 25-godišnjeg rada Ćiharu Šiote (Chiharu Shiota, 1972), predstavnice Japana na Bijenalu 2015. godine, poznate po performansima i instalacijama sa motivima paučinastih niti.
Ćiharu Šiota je rođena u Osaki, a živi u Berlinu. Njen rad je prikazan na više od 300 internacionalnih izložbi, a beogradska publika je njenu venčanicu prekrivenu crnim paučinastim nitima (Stanje postojanja, Haljina), imala prilike da vidi u Muzeju grada Beograda, na Oktobarskom salonu pod nazivom Čudo kakofonije.
”Odeća je za mene druga koža. Čak može biti i moćnija od stvarne jer nam omogućava da nešto više kažemo o sebi…, ona akumulira sećanja koja skupljamo iz dana u dan”, objašnjava Šiota.
Izložba Ćiharu Šiote u Mori umetničkom muzeju u Tokiju pod nazivom Drhtaji duše (The Soul Trembles) predstavlja do sada najsveobuhvatniju prezentaciju njenog rada koji tematizuje motive prisustva i odsustva, individualne i kolektivne memorije, snove, anksioznost i granice. Čine je njeni raniji radovi iz 90-ih godina prošlog veka, skulpture, video-radovi, crteži, dokumentacije performansa, kao i najnovija dela. No najveću pažnju privlače instalacije sačinjene od crnih ili crvenih paučinastih niti koje premrežavaju izložbene sale stvarajući ”neograničene prostore koji se postepeno šire u svemir”.
”Kada postane nemoguće okom pratiti nit ili umetnički rad, počinjem da osećam da je završen”, primećuje. ”Verujem da se u radu istina pojavljuje u trenutku kada ga više ne možete videti golim okom.”
Šiota, kojoj je nedavno, nakon 20 godina, ponovo dijagnostikovan kancer objašnjava da ju je upravo susret sa bolešću i smrću nagnao da kreira dela koji predstavljaju njen “iskreni dijalog sa sopstvenom dušom”. Verovatno je i to jedan od razloga zašto instalacije inspirišu posetioce na interakciju, fotografisanje, selfi, ali i suočavanje sa sopstvenom duhovnom biografijom. Inače, mreže po kojima će postati poznata, Šiota počinje da plete u sopstvenoj sobi, nakon što se nastani u Nemačkoj, seleći se iz jednog stana u drugi, žudeći za prostorom koji će joj pružiti iluziju sigurnosti i doma.
Sem njenih radova, u Mori muzeju se može pogledati i grupna izložba japanskih umetnika Lažne vesti (Fake news), inspirisana nekadašnjom politikom izolacionizma (sakoku) i lažnim vestima koje su jedan od motiva kustoske koncepcije ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala. Takođe i projekcija video-radova Takate Fujuhika, koji na humorističan, kritičan, ponekad erotizovan i naizgled apsurdan način propituju motive religije, mita, roda, traume, seksa, te binarnu opoziciju ženstvenosti i muževnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
