Jedan od tri musketara

Tako je i Gane daleke 1958, kada je Ježu predao svoju prvu karikaturu, prošetao Knez Mihailovom ponosan, jer će njemu 17-godišnjaku, slavni humoristički list objaviti karikaturu. Od tada, tokom pedeset godina Knez Mihailova se menjala. Prvo su izbačeni automobili, mada su trotoari i kolovoz ostali da podsećaju na nekadašnju gradsku saobraćajnu arteriju. Postepeno je i „štrafta“ zamrla, zamenile su je druge zabave. Potom je krajem osamdesetih ulica popločana. Devedesetih je Knez Mihailova između ostalog videla mnoge demonstracije. Uselili su se u nju svirači, prikladni i oni koji odgovaraju drugim sredinama. Tih nesrećnih devedesetih je „kod česme“ svakodnevno u prepodnevnim časovima guslar gudio jednu te istu pesmu. Kako mi je kancelarija gledala pravo na taj deo ulice, hteo – ne hteo morao sam da ga slušam. Ogadio mi je gusle zauvek. I radnje su se promenile. Nekada je to bila ulica sa prodavnicama cipela, kancelarijskog materijala i knjiga. Knjige su ponegde ostale, kancelarijskog materijala nema više, dok su mnoge stare prodavnice ustuknule pred radnjama sa patikama i odevnim predmetima.

Danas u Knez Mihailovoj ima više nego ranije izložbenih i prodajnih galerija. Ovih dana ponovo je u Knez Mihailovoj karikaturista Gane Milanovićotvorio izložbu u Singidunumu. Njegove karikature objavljivane su, osim u Ježu, i u Mladosti, Studentu, Politici, Pavlihi, Delu…., kao i u Francuskoj, Poljskoj, Nemačkoj, Češkoj, Belgiji… Pisao je humorističke tekstove, bavio se ilustracijama, crtanim filmom, slikao sprejovima, slikarstvom.

U Ježu, povodom otvaranja njegove izložbe, čitam da je u mladosti čitao „Tri musketara“ i strip „Tri ugursuza“. A kad smo kod broja tri, Gane je, sa još dvojicom karikaturista – Zoranom-Munjom Jovanovićem i Slobom-Liberom Milićem činio, pogotovu šezdesetih i sedamdesetih, nerazdvojni trio.

Zgrožen zbiljom devedesetih Sloba se povukao u svet svoje mašte – u svoje crteže iz Politike za decu, koja je kao podlistak izlazila četvrtkom. Nažalost, ubrzo nas je napustio preselivši se zauvek u drugi svet, u svoje crteže. Munja nije odustajao od svojih antiratnih i antimilitarističkih karikatura, a kada je postalo očigledno da ga tadašnji jugoslovenski političari nisu razumeli ili nisu videli njegove karikature, napustio nas je preselivši se u Novi svet – Ameriku. Treći, Gane ostao je sa nama.

Njihovu sudbinu su manje više podelili i ostali naši sugrađani. Otvarajući izložbu svog pedesetgodišnjeg stvaralaštva Gane je rekao da u budućnosti neće obeležiti 100, već- kad dođe vreme – 150 godina rada. Tada će trojica karikaturista – Zoran Munja, Sloba Libero i Dragutin Gane – opet biti zajedno.