Jedemo je svaki dan za doručak, ručak, večeru, pijemo je, udišemo je, a nismo ni svesni koliko nam šteti

Reč je o mikroplastici, sitnim komadićima plastike u koje se sva ta odbačena plastika raspada i u koju se ‘mrvi’ sva plastika koju koristimo za različite namene i u ogromnim količinama.

Kako sprečiti unošenje mikroplastike u telo? Verovatno nikako. Ali možemo sebi pomoći tako što ćemo barem pokušati da smanjimo količinu mikroplastike koja se unosi u telo.

Evo nekoliko saveta kako da izbegnete gutanje malih plastičnih čestica koje se već nalaze svuda, čak i u majčinom mleku. Posebno je vredno baviti se ovim problemom praktično kada se zna da prosečna osoba svake nedelje pojede plastiku u količini od jedne kreditne kartice.

GRID-Arendal (norveški neprofitni komunikacioni centar za životnu sredinu) upozorava da stvaranje mikroplastike dolazi iz primarnih izvora (kao što su mikroperle u pilingu za lice), ali i iz sekundarnih izvora, uključujući razbijanje većih komada plastike.

Pa kako se to može izbeći, kako se svesti na minimum? Uvođenjem malih, postepenih promena koje uklanjaju (mikro)plastiku iz naših života.

Kupujte od lokalnih proizvođača

Jedan od najboljih načina da se izbegne plastika počinje kupovinom na lokalnoj pijaci, jer kada kupujemo hranu od lokalnih uzgajivača, zaobilazimo mnogo plastike – nema plastične ambalaže (hrana obično stiže u drvenim gajbama), ne (ne mora biti) plastične kese itd. Kod nas je takav način snabdevanja mnogo dostupniji nego, na primer, u SAD.

Koristite kese za višekratnu upotrebu

Plastične kese zagađuju okeane i štete divljim životinjama, ali se ne raspadaju u potpunosti, već se pretvaraju u mikroplastiku. Torbe za višekratnu upotrebu ili korpe. važno je koristiti za sve namirnice. Preporučljivo je da ne kupujete voće i povrće prethodno upakovano u plastiku. Istraživanja su pokazala da plastična ambalaža uopšte ne produžava rok trajanja proizvoda, a ova praksa u velikoj meri doprinosi zagađenju plastikom, što dovodi do stvaranja veće količine mikroplastike.

Budite izbirljivi kada kupujete meso

Iako je meso lokalnog porekla znatno skuplje od robe dostupne u prodavnici, cena bi mogla da se isplati kada je u pitanju smanjenje potrošnje mikroplastike. Istraživači sa Vrije Universiteit Amsterdam (VUA) pronašli su plastiku u krvotoku krava i svinja, što je dovelo do otkrića mikroplastike u životinjskom mleku i upakovanom mesu. Sve testirane životinje su hranjene peletima i iseckanom hranom koja je sadržala plastiku.

Britanski farmer Endrju Rok rekao je za Gardijan da je kontaktirao proizvođača nakon što je primetio plastične komade u svojoj stočnoj hrani i da mu je rečeno da „otpad nije greška, već zapravo pravni deo procesa reciklaže koji pretvara otpadnu hranu, još uvek upakovanu, u hrana za životinje“. Ono što jedu životinje čije meso kupujemo može imati direktan uticaj na zdravlje ljudi, što je odličan razlog da imate „svog“ odgajivača, ili bar mesara od poverenja.

Potražite proizvode koji nisu upakovani u plastiku

Ogromna količina hrane dolazi na tržište upakovana u plastiku. Pored toga, meso ili živina dostupna u prodavnici pakuje se na tacne od stiropora. Studija o pakovanju hrane i roku trajanja otkrila je da su ove posude obično napravljene od ekstrudiranog polistirena (KSPS), materijala koji oslobađa mikroplastiku koju je teško ukloniti čak i ispiranjem. Bilo bi dobro da lokalni mesari pakuju meso u voštani papir ili mesarski papir bez plastike koji se može kompostirati.

U prodavnicama jednostavno morate potpuno da izbegavate proizvode sa plastičnom ambalažom, a uzimate one upakovane u staklenu ambalažu. Nije lako – pogledajte svoju lokalnu prodavnicu i videćete da je plastika rasprostranjena. Ali od negde se mora početi.

Držite se dalje od plastičnih boca

Reći ne plastičnim bocama za jednokratnu upotrebu je zapravo jedan od najlakših načina da smanjimo potrošnju mikroplastike. Pijenje iz plastičnih flaša nije tako bezbedno kao što mislite. Studija iz 2018. objavljena u časopisu Frontiers in Chemistri pokazala je da je 93 odsto testiranih flaša za vodu kontaminirano mikroplastikom. Umesto plastike, bolje je uzeti staklenu bocu ili bocu od nerđajućeg čelika.

Ni plastične ni papirne šoljice za kafu

Plastične nisu bezbedne, ali ni papirne čaše nisu najgori izbor ako želite da izbegnete mešanje. Većina proizvoda od papira koji se koriste sa tečnostima sadrže skrivenu plastičnu podlogu, od papirnih kutija za mleko do kontejnera za sladoled, papirnih tanjira i papirnih čaša.

Papirna šolja koju pokupite u lokalnom kafiću ima petoprocentnu polietilensku ‘podstavu’, dizajniranu da spreči da se šolja raspadne dok pijuckate. Nažalost, vruća kafa uzrokuje razbijanje premaza, oslobađajući trilione mikroplastičnih nanočestica po litru (prema studiji objavljenoj u časopisu „Environmental Science & Technology Journal“). Najbolji izbor je keramička, porcelanska ili metalna čaša (nerđajući čelik).

Čuvajte hranu u staklenoj posudi

Štetne hemikalije i mikroplastika mogu se ispirati u hranu pohranjenu u plastičnim posudama, što dovodi do direktne potrošnje mikroplastike. Ali često nemamo izbora i jedina opcija nam je da kupimo nešto u plastičnoj ambalaži.

U ovim slučajevima, najbolje je preneti proizvod u staklene posude čim ih donesete kući. Silikon se takođe može koristiti za pravljenje kuhinje bez plastike. Iako nije savršena alternativa jer nije biorazgradiv, silikon je ipak bolja opcija od plastike.

„Plastične“ ribe

Mikroplastične čestice su premale da bi ih zaustavili filteri za prečišćavanje otpadnih voda. Oni na kraju stignu do okeana, gde se raspadaju na čestice koje su dovoljno male da ih organizmi planktona pojedu.

Odatle se plastika probija kroz lanac ishrane sve dok ne kontaminira većinu ribe koju jedemo. Istraživači su pronašli mikroplastiku u svim uzorcima koje su proučavali. Dok su prethodne studije pružile dokaze da veće ribe koje su vrhunski predatori sadrže više žive, podaci iz novih studija otkrivaju suprotno: veće ribe imaju više mikroplastike u celini, ali manje ribe imaju više mikroplastike po gramu tkiva. Mikropladstika se takođe odlaže u školjke.